Стари занати у Стамбол капији

Посетиоци Београдске тврђаве могли су да посете радионицу „Занат – љубав која траје” отворену у унутрашњој Стамбол капији. Ту су се окупљали мајстори готово изумрлих заната попут ковача, грнчара, опанчара, калиграфа, воскара… Сви они били су атракција и за туристе који су долазили у Београд.
Опанчар

Како се праве опанци (Фото Ј. Ђого)

Већ на отварању радионице на Стамбол капији пажњу посетилаца привукла је жена која је показивала како се од непредене вуне прави накит, одећа, теписи, ћилими и ћебад.

– Најстарији начин обраде вуне је пустовање. Постојао је на свим просторима где се народ бавио сточарством. За ову технику потребни су непредена овчија вуна, вода и сапун. Ова два састојка сједињују нити вуне. Кад се направи жељени производ сапуница се испира, а вуна остаје у направљеном облику. Вуна може и да се обоји. Некада су се користили луковина и листови ораха, а данас фарба – објашњавала је Стана Јарчевић древни начин обраде вуне.

Недалеко од ње, двадесетогодишњи Урош Милосављевић је мајстор за опанке. Тим занатом се бави из љубави.

– Тајне посла научио сам од оца, па је ово на неки начин и породична традиција. За израду једног опанка потребно ми је три до четири сата, а искуснијим мајсторима упола мање, искрен је Урош.

Извор: Политика

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.