Стари занати у Стамбол капији


Посетиоци Београдске тврђаве могли су да посете радионицу „Занат – љубав која траје” отворену у унутрашњој Стамбол капији. Ту су се окупљали мајстори готово изумрлих заната попут ковача, грнчара, опанчара, калиграфа, воскара… Сви они били су атракција и за туристе који су долазили у Београд.

Већ на отварању радионице на Стамбол капији пажњу посетилаца привукла је жена која је показивала како се од непредене вуне прави накит, одећа, теписи, ћилими и ћебад.

– Најстарији начин обраде вуне је пустовање. Постојао је на свим просторима где се народ бавио сточарством. За ову технику потребни су непредена овчија вуна, вода и сапун. Ова два састојка сједињују нити вуне. Кад се направи жељени производ сапуница се испира, а вуна остаје у направљеном облику. Вуна може и да се обоји. Некада су се користили луковина и листови ораха, а данас фарба – објашњавала је Стана Јарчевић древни начин обраде вуне.

Недалеко од ње, двадесетогодишњи Урош Милосављевић је мајстор за опанке. Тим занатом се бави из љубави.

– Тајне посла научио сам од оца, па је ово на неки начин и породична традиција. За израду једног опанка потребно ми је три до четири сата, а искуснијим мајсторима упола мање, искрен је Урош.

Извор: Политика

Сродни чланци:

Древни занати у Србији и називи српских села и презимена
Стари занати – Мутавџија

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.