Српска реч Абракадабра

Реч „Абракадабра“ типична је реч магијског језика због тога што је изгубила јасно значење, што има секвенце које се понављају, а самим тим и ритам, риму, алитерацију, асонанцу и брзу смену звукова. Иако је позната у свим европским језицима, њено порекло и значење не може се са сигурношћу одредити.

220_165_4709-abrakadabra
Веровало се да има велику магичну моћ, посебно за заштиту од грознице и маларије, због чега се често уписивала на амулетима, гемама и талисманима.
Могуће ју је читати и одоздо у троугластом приказу. Начин скраћивања речи помоћу конусног облика има сврху постепеног уништавања снаге злог духа. Веровало се да како се смањује број слова, тако слаби и дејство болести.

abrakadabra-takoe-eto-interesno-poznavatelno-kartinki_227543224
wp9f822c9a_05Постоји више различитих теорија о њеном пореклу из хебрејског језика.
Поједини научници доводе је у везу са арамејским изразом „עברא כדברא“ („Avarah K’Davarah“: „Што је речено, мора бити учињено“). У арамејском језику слова „Б“ и „В“ била су заменљива па се отуда јавља варијанта „Абра кедабра“ и од ње реч „абракадабра“
Следећа два тумачења такође се односе на хебрејске изразе: „abreg ad hâ¬bra“ („шаљи своју муњу до смрти.“), и „Ha-Bracha Dobara“ („Благослов мистичног имена“).

_04
Према једној теорији, ова реч у себи садржи скраћене облике хебрејских речи „Ab“ (Отац), „Ben“ (Син) и „Ruach A Cadsch“ (Свети дух), али не у хришћанском смислу, како се то на први поглед може учинити. Наиме, реч „абракадабра“ потиче из прехришћанског периода и према овом тумачењу, односи се на Абраксаса (Άβράζας), бога са змијским ногама, који је обожаван у прехришћанској Александрији, односно скупине божанстава, према гностичком учењу. Пронађено је много примера њене употребе на каменим гемама заједно са фигуром Абраксаса.

abraxasmonetabraksas

Током другог и трећег века нове ере користили су је припадници хришћанске гностичке секте Василидејаца за призивање благотворних духова против болести и несреће. Ову дуалистичку секту инспирисану Зороастризмом основао је ранохришћански верски учитељ Василид из Александрије.
Отуда и тумачење њеног порекла „абра-кад-абра“ („кад“ уместо кадахатъ – грозница) што на хебрејском значи: „прошла грозница“, или према арамејском: „прошла је, када је прошла“. Међутим, на ову реч не наилазимо у хебрејској Кабали и у примерима мистичних метода лечења код Хебреја.

Card65
Први њен помен на западу налазимо крајем другог века у 51. поглављу стиховане медицинске књиге „Правила медицине“ (De medicina praecepta saluberrima) Квинта Серена Самоника (Quintus Sammonicus Serenus, ? – 212) лекара римских императора Каракале и Гете:
„Смртоносно је то, шabrakadabraто Грци зову ήμιτριταΐον (полутерцијарна грозница); На латинском, изгледа, то нико није могао да искаже. Пишеш на папиру Abracadabra неколико пута, једно испод другога, одузимајући почетак, тако да свака реч буде краћа од претходне за по слово и да се на крају заврши са једним словом. На тај начин се образује конусни облик. Не заборави да је увијеш завојима око врата.“ Оболели су девет дана носили ову магичну формулу написану на папиру и умотану око врата, а затим је рано ујутро бацали у брзи поток.
Бројни римски 67919_orцареви, укључујући Гету и Александра Севера следили су Самоникова медицинска учења и употребљавали магичне речи приликом лечења.
Чувени француски лекар из шеснаестог века Амброаз Паре (Ambroise Paré) у свом научном разматрању исмева ову Самоникову наивну методу лечења.
Данијел Дефо је са омаловажавањем писао о грађанима Лондона који су у време велике куге ову реч истицали на својим вратима да би се одбранили од болести, а Алистер Кроули је тврдио да је њен прави облик „Абрахадабра“.
У књигама Хари Потер Џ. К. Ровлинга „Авада Кедавра“ (убојита клетва), као варијација израза „avra kehdabra“ јесте једна од три неопростиве клетве, која изазива тренутну смрт, не остављајућиimage001 никакав траг о узроку смрти. При њеном коришћењу јавља се зелена светлост.
За разлику од свих покушаја одгонетања значења речи абракадабра помоћу хебрејског и арамејског језика, интересантно је њено тумачење помоћу грчког израза „Αύρα κατ’ αύρα“ (Од ауре до ауре)
Да је ова реч, уствари словенског порекла, тврди словеначки књижевник и лингвиста Матеј Бор. Он своју теорију доказује палиндромним путем: „А брача дабра.“ („код доброг врача“) и обрнуто „Арба да чарба.“ („Да ископа црва“), при чему је црв некадашњи синоним за болест.

Далибор Дрекић

You may also like...

1 Response

Оставите одговор

%d bloggers like this: