Речник божанстава и митских личности света

После три деценије истраживачког рада и припреме, у издању Службеног гласника и Института друштвених наука, објављен је „Речник божанстава и митских личности света“, који су припредили Александар Бошковић, Милан Вукомановић и Зоран Јовановић. Дело, које се у неку руку следи научни траг чувеног, у домаћим оквирима пионирског, „Речника грчке и римске митологије“ Драгослава Срејовића и Александрине Цермановић, мада заправо припада жанру који се у енглеској научној терминологији назива „не-класична митологија“ на представљању је оцењено као „једиствен подухват у светским размерама“.

У једној књизи кроз 655 одредница које дефинишу најзначајнија божанства, митске личности, хероје, духове…, праћене углавном оригиналним илистрацијама, дат је преглед светских култура, са изузетком митологије старе Грчке и Рима које су већ детаљно обрађени у постојећој литератури. Ради лакше прегледности, одреднице су распоређене по абецедном реду у оквиру шест културно-географских подручја: у првом су Африка, Аустралија и Океанија, следи Америка, а затим Блиски Исток, Египат и Месопотамија. Европа и Анатолија чије посебну целину, као и Индија и Иран, док су Источна Азија и Сибир подручје за себе.

„Верујемо да овај речник представља својеврстан увод у проучавање великог броја религијских и митолошких традиција, једно обухватно, али и приступачно штиво, које ће бити доступно свим оним читаоцима, који желе да се упуте у чудесне светове далеких и понекад наизглед егзотичних култура и народа“, поручују приређивачи.

На речнику, чија је припрема почела 1986. на нивоу тадашње СФР Југославије, сарађивало је 14 аутора из три државе, међу којима има и академика и професора универзитета са великим искуством предавача на престижним светсим школама. Неки од њих у међувремену су нас напустили попут стручњака за јужноамеричке студије Тибора Секеља, јудиасте Еугена Вербера и Тибора Живковића, научног саветника Историјског института у Београду. Према речима професора историје и теорије антропологије на Филозофском факултету Београдског универзитета Александра Бошковића, пут ове књиге „потврђује речи професора Срејовића да кад богови неког прокуну, дају му да ради речник“.

– Ово је књига о нашим ранијим животима и она је и сама заправо једно митско створење. Када је реч о митовима, драматика је увек добродошла, али све што се са овим речником догађало јесте налик причи о Уклетом Холанђанину, чији брод нема луку у коју би упловио. Он сведочи о дугом периоду сазревања рукописа, променама које су се у међувремену догодиле – ратови, одласци у иностранство… Наш посао је је био утолико тежи што тада ни у свету није било речника не-класичних митологија, а није постојао ни инетрнет. Књигу је одржао квалите и тимски рад југословеских и јужнословенских аутора, којима је помогао и један амерички научник. Она на неки начин више припада 20. веку – најстарији аутор Тибор Секељи рођен је 1912. у Аустроугарској, док је најмлађа ауторка у време кад смо почињали рад на Речнику имала осам година и прикључила нам се 2015. године – објаснио је Милан Вукомановић, професор социологије религије на Филозофском факултету БУ.

Традиција, природа, предања, рутуали

„Митске личности које су описане у овој књизи део су прича о различитим културама и друштвима током хиљада година људске историје, али свима је заједничко то што се ова друштва представљају у специфичном – социјалном, историјском, политичком контексту. Тај контекст подразумева не само однос с традицијом, већ и са природним окружењем у којем су ови народи живели. Ова сложеност представа различито је изражена у завосности од тога да ли су приче плод усмених предања или су пак записане и ритуално извођене“, објашњавају приређивачи Речника.

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: