Дупљајска колица

Народни музеју у Београду, у праисторијској збирци бронзаног доба, чува Дупљајска колица, најдрагоценији примерак те Збирке. Овај култни предмет случајно је пронађен у селу Дупљаја, између Беле Цркве и Вршца, али нажалост, ближих података о условима налаза нема. Поуздано се зна да су колица откупљена 1930. године.

Колица са антропоморфном фигуром, нађена на локалитету бронзанодобне дубовачко-жутобрдске групе, представља ремек-дело праисторијске уметности, изузетно значајно за проучавање друштвеног и религиозног живота тадашњих људи. Бронзано доба репрезентује епоху развоја човечанства у којој се, поред високих технолошких знања у изради керамичких предмета, овладало техником обраде метала и његовог добијања из одређених руда и дошло до савремених средстава за производњу оруђа, модерног оружја и нарочито разноврснији и богатијих облика накита. Ради се о периоду који у уметности, историји и друштвено – економским односима, представља значајну етапу најстарије историје европске цивилизације.

Колица округлог облика, на три точка, вуку барске птице, патке или лабудови. Две птице се налазе на крајевима двоструке руде а трећа на предњој огради кола. На поду кола уцртан је диск сунца. Статуета је звонастог типа, веома стилизована. Представља фигуру мушкарца , мушко божанство, обученог у дугачку одећу са широком звонастом сукњом. Руке су одвојене од тела, савијене и положене испод груди. Глава је округла, са птичијим лицем. Вертикалне линије на задњем делу главе и спиралне коврџе на леђима представљају дугачку косу, украшену накитом. Накит и украси на оделу прецизно су представљени, као што су торквес (кружне огрлице од једног комада метала, каткад глатке или тордиране) са спиралним крајевима, огрлица са наочарастим привеском око врата и појас са троугластим привесцима. Посматрано у целини, композиција је складно обликована, разиграних линија и покрета, те даје утисак лаганог и достојанственог кретања кроз небески простор.

Вотивна колица су тесно везана за култ плодности и вегетације. Појаву новог божанства, господара Сунца, условили су нови друштвени односи у којима мушкарац, као носилац нове економике и друштвене организације, добија већа права и власт. Оваква представа, несумњиво се повезује са Аполоном, који према грчком предању, један део године борави у далекој маглом покривеној земљи Хиперборејаца, у Подунаљу, а други део у делфијском светилишту, у Грчкој.

Ненад Радојчић, музејски саветник

Библиографија:

Ј. Петровић, Вотивна колица из Дупљаје, Старинар (т.с.) III, 1928-30, 5, 21-29. Т. IX-XI

Д. Гарашанин, Прилог проучавању дупљајских колица, Старинар (н.с.) II, 1951, 270-272.

М. Гарашанин, Праисторија Србије, 1973, 348, Т. IV

M. Garašanin – J. Kovačević, Arheološki nalazi u Jugoslaviji, 1961, T. XVII

извор: Народни музеј, Београд

 

 

 

You may also like...

4 Responses

  1. Фигурина на Дупљајским колицима не представља мушкарца, већ женско божанство. Јасно се види женски облик тела, осим тога у том периоду је постојао искључиво култ Богиње.

  1. 21. маја 2016.

    […] Дупљајска колица […]

Оставите одговор