Српски споменици на острвима Крф и Видо

О голготи српске војске у Првом свјетском рату написано је много страница. Овим чланком желимо да прикажемо српске споменике које можете посјетити уколико се одлучите, а требало би, да одмор проведете на овом можда најљепшем грчком острву. Сваки Србин, уколико свој одмор проводи у Грчкој, требало би да посјети ово острво, бар једном, и поклони се сенима наших јунака и страдалника. Уједно, ова посјета ће вас довести међу људе који су са љубављу чинили све што су могли за нашу војску, а данас чувају успомене и наше споменике од пропадања и заборава. Нигдје Србе не дочекују са толико љубави и поштовања као овдје.

Долазак српске војске на Крф

Спомен-плоча у Гувији, гђе су почетком 1916. пристигли први српски војници

Српска кућа на Крфу

Српска кућа је музеј посвећен страдању српске војске током Албанске голготе 1915-1916. године. Налази се у граду Крфу, адреса је Μουστοξύδου 19 (Moustoxidi 19), Керкира. У Српској кући се налази и почасни конзулат Србије.

Музејска поставка садржи многобројне фотографије, документа и експонате којима се илуструје период Првог свјетског рата, страдање српске војске током повлачења преко Албаније и прихват на Крфу, па све до одласка војске са Крфа 1916.

Када се од Ано Месонгија скрене ка Агиос Матеосу, ускоро се са десне стране може видјети табла која путнике обавјештава да су дошли до гробља Дринске дивизије. Споменик су подигли „Дринци својим друговима из ратова…“.

Гробље Дринске дивизије

На предњој страни споменика је само велики крст, а са друге бочне стране уклесан је српски државни грб и посвета „Дринци својим друговима“. С бочне стране споменика, у барељефу, сједи војник с пушком у руци.

А испод стихови Владе Станимировића:

„На хумкама у туђини

Неће српско цвијеће нићи.

Поручите нашој дјеци

Нећемо им никад стићи.

Поздравите Отаџбину,

Пољубите српску груду!

Спомен борбе за слободу

Нека ове хумке буду.“

Почивају Дринци, у божанственом миру, под витким чемпресима, тако, да им ни вјетар не ремети вјечни мир.

Грк Јанис Јанулис је земљиште, на коме се налази ово гробље, поклонио српској војсци у спомен на херојство и пријатељство током њиховог боравка на Крфу. На Крфу је земља вриједна јер је нема довољно. Али Јанис је своју њиву поклонио борцима Дринске дивизије, да на њој сахране своје мртве другове. Када су, послије рата, кости преминулих војника ископане и пребачене у маузолеј на Виду, Јанис Јанулис није више желио да своју њиву обрађује. Остала је као спомен његовог великог срца. Србија му се одужила тиме што је њему подигла споменик на главном тргу Агиос Матеоса, код сеоске цркве.

Бронзани Јанис Јанулис, на малом тргу између цркве и школе. Испод је посвета: „Сину славних Хелена, захвалан српски народ“

Путем од Гардики тврђаве према Парамонасу налази се чесма коју су српски официри посветили својим војницима. Свуда око чесме, по маслињацима и пропланцима, налазили су се током 1916. шатори српске војске. Нажалост чесма је пресушила.

ОСТРВО ВИДО
Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу. Потресна прича о страдању српских војника ван граница своје отаџбине исписана је крвавим пером преживјелих хероја из Првог свјетског рата. То је прича о једном од највећих српских светилишта ван границе Србије, то је прича о острву Видо и Плавој гробници.

На острво Видо прве су дошле 21. јануара 1916. моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво вријеме сахрањивани су на каменој обали острва, а касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута.

Српски споменички комплекс, Видо

Унутрашњост Спомен костурнице

На мермерним зидовима налазе се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера изнад којих се налази лице и наличје. Изнад улаза у маузолеј се налази велика репродукција Албанске споменице на којој се налази грб Краљевине Југославије. Спомен костурница је окренута према Плавој гробници.

Плава гробница је, на пучини баш испред ове плоче, а плоча је баш испред костурнице, тако да су и плоча и спомен костурница загледане у исто мјесто гдје су одношени наши ратници када на острву више није било мјеста за сахрањивање.

А како су се Срби понашали и какав су утисак оставили на становнике острва? У Архиву Српске академије наука и умјетности, чува се сљедеће писмо:

Писмо једне Гркиње са Крфа:

Откако сте ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе. За посљедње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на њихове доброћудне питоме очи. Чудна сте ви раса! Један руски пуковник ми рече да је то особина свих Словена. Ове последње три године док сте били овдје, проживјеле смо лијепо и пријатно. Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра, само да ми се јави и да се пријатно на мене осмјехне. Било ми је доста за тај дан до спавања. Крф је онијемио, не пјева се више. Ваш народ стално пјева и на то пјевање и тај жагор била сам се толико навикла. Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег народа, јер сам увијек жељела да се што доцније вратите у своју отаџбину. Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Шта нам вриједи и љепота и све друге лијепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не умије да ужива. Благо оним дјевојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без љубави.

У хотелу „Бела Венеција“ била је смјештена српска влада. Занимљиво је да је власник хотела господин Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Најстарија, Ђована, удала се за коњичког официра Миливоја Чолака Антића. Аугуста за Милана Стојадиновића, који се 1936. године, као предсједник Владе, својим погинулим друговима одужио подигавши Маузолеј на Виду. Најмлађа Сафиро удала се за професора Љубомира Казимировића.

Надамо се да смо успјели да вас убиједимо да, ако сте се већ одлучили да љетујете у Грчкој, одаберете острво Крф. Уколико се одлучите да одете понесите грумен српске земље.

Податак који желимо да вам предочимо није везан за ова два острва, али јесте за небески храбру српску војску која се овдје опоравила.

У историји ратовања коњица која је под борбом најбрже освајала територију била је баш ова, на Крфу и Виду опорављена српска војска. Српска коњица је у просјеку, под борбом, напредовала 13 км дневно.

Долазак српске војске на Видо

Плава Гробница рецитал – Драган Николић

Извор: Srpski spomenici na ostrvima Krf i Vido | Trebinje Live

Оставите одговор