Константин Васиљев: Рус који је сликао душу

Древна словенска родна вера, ирска и германска митологија, руске бајке и легенде као и патриотски мотиви доминирају опусом овог великог уметника који је прерано, у 35. години живота, отишао на други свет. Сигурни смо право у Валхалу којом се често бавио.

Валкира над убијеним ратником, 1971.

Константин Алексејевич Васиљев рођен је у Мајкопу у Краснодарској Покрајини 3. септембра 1942. године, у јеку Другог светског рата, током немачке окупације тог дела Совјетског Савеза, а током живота ће постати познат као један од најзначајнијих руских уметника друге половине 20. столећа чије су слике биле инспирисане руским бајкама, патриотизмом, словенском родном религијом и германском митологијом.

1949. године се преселио са породицом у село Васиљево код Казања, главног града Татарске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике.

Казањску ликовну школу похађао је крајем педесетих година и почетком шездесетих, а током средње школе радио је и као учитељ цртања и сликања те као графички дизајнер. Био је учесник бројних изложби у Москви, Зеленодољску и Казању, а иза себе је оставио огроман број слика, цртежа, графика, као и скице за иконопис цркве у Омску.

У својој раној фази био је под снажним утицајем Пабла Пикаса, Хенрија Мура и Савладора Далија. Касније, међутим, крајем шездесетих година, превазилази апстракцију и надреализам и враћа се реализму те коначно формира свој особени васиљевски стил.

Често је сликао пејзаже, и велику је пажњу посвећивао детаљима. Оно што посебно у његовом опусу усхићује су прикази руских бајки и легенди, наше заједничке древне религије, затим ирске митологије, скандинавских сага и еда. Бавио се и патриотским сликарством, па је тако у његовој збирци заступљена и тема руских хероја из Другог светског рата.

Страдао је, каже званична верзија тог несрећног догађаја, 29. октобра 1976. године када га је на железничком прелазу ударио воз. Породица и пријатељи ово објашњење никада нису прихватили, јер су постојале многе неразјашњене околности у вези са трагедијом која је на онај свет прерано, у 35. години живота, послала најталентованијег совјетског сликара.

Константин Васиљев је сахрањен у Васиљеву, у брезовој шуми коју је посебно волео.

Осамдесетих година одржан је велики број изложби његових слика, широм Русије и остатка Совјетског Савеза, као и у Југославији, Бугарској и Шпанији. 1996. године, у част обележавања двадесете годишњице његове смрти, отворени су Меморијални музеј у Васиљеву и галерија слика у Казању, а две године доцније и Музеј Константина Васиљева у Москви. Те исте године постхумно му је додељена награда Татарстана за циклус слика о Другом светском рату.

Једна мала планета коју је 1982. године открила совјетска астрономкиња Људмила Журављова, носи име по њему: 3930 Васиљев.

Извор: Telegraf

1 Response

Оставите одговор