Игра света

Најстарији европски уџбеник је спев Илијаде, бесмртног медског или сарбатског песника Момира, који драмски заплет митолошке борбе таме и светлости у аријском миту пресликава стиховима:

Леже посуде две у Дивову двору, из једне
даје дарове зле, а из друге дарове добре.

Између редова, “добро” и “зло” овде треба схватити као ред и хаос, односно светлост и таму из којих проистичу знање и незнање.

Достизање знања су стари Срби сматрали “другим рођењем”, а незнање (само)деструкцијом. Јер, историја није идеолошки приказ времена света, већ је надсветска и континуитет одржања заједнице (Ж. Видовић)! Типичан пример људи незнања су они, који се питају шта ће нам историја? Ако ћемо право, онда нам не треба ништа осим хлеба и воде! Исти они, којима не треба историја, причају како је њихова домовина тамо где им је лепо! Од свих људи човек највише лаже самог себе, а свако физичко задовољство је безвредно ако истовремено није и духовно (Ј. Дучић).

Човека чине тело, душа и Дух, сагласно ентитету сва три србска митолошка света, па се свака душа мора “утројити”, да не би била “растројена” односно психички неуравнотежена. То се постиже чином миропомазања или миросања (телесно устројење), по коме је у србском језику лепо женско лично име Миросавка. Од истога корена је и реч мир (свет), од ариј. мира, велика количина, мноштво, одакле је и ст. руско мир, сеоска општина са свим мирјанима.

Суштина тајне крштења миропомазањем или миросањем, јесте да се дете утроји и приђе Светом Духу. Оно у обреду симбoлише микрокосмос, свештеник има улогу божијег Благослова (макрокосмос), а кум је духовни сведок који симболише мезокосмос, док је стари сват обично световни сведок. Код Срба, стари сват је најчешће ујак, који је традиционално имао улогу васпитања детета у духовном смислу, јер, човеком можемо назвати само онога ко усклади своје мисли, речи и дела.

Поред знања и разумевања, за борбу добра и зла у “игри” света често су пресудне емоције. Има једна величина срца која надилази величину ума, каже Дучић. Принцип стварања је мушки и “природа ствари”, док је женски принцип уређење и “ствар природе”. Они су допуњујући и зато је брак света тајна. Али, непосредно увиђање или интуиција је изнад ума и срца. Тесла каже за телурске струје магнетног поља Земље не утичу само на човека, већ и на обликовање цвећа или његов мирис, што жене интуитивно осећају.

Није спорно да осећање слободе човеку долази са истином, али шта је уопште истина? Одговор је: основни закони Природе, који подразумевају њихово поштовање. Природа је човеку савезник и пријатељ само када је усклађен са њом, док је у супротном разорна сила. Ваистина је верни епски слуга из народне песме, чије је име изведено од речи “(ва)истина”, ариј. вахишт’а, ваистину (заиста), што је највредније, придржавање нечега у највећој могућој мери, ток… одакле су у србском језику настале речи: “исти”, прави, једнак и “истински” у значењу “стваран”…

Истина и слобода не могу постојати без морала, који семантички долази од србског инфинитива “морати”, ариј. марате, од корена мри, мрети, по идеји да “све оно што мора да уради, човек треба да схвати као дужност”! За истинољубива човека се зато каже “искрен”, по искри божанској која је одређена примордијалним циклусом.

Само истина зближава људе, а лаж удаљава, јер увек ниче оно што је посејано! Зато се и каже, ако хоћемо да имамо будућност, морамо упознати прошлост!

аутор: Слободан М. Филиповић

извор: Васељенска

1 Response

  1. 13. априла 2016.

    […] Игра света […]

Оставите одговор