Дворском архитекти Николају Краснову – споменик у парку Мањеж

Николају Петровичу Краснову, руском пројектанту бројних здања у престоници, обележје ће бити откривено у септембру на „Данима Москве у Београду”

Краснов

Пројектовао је здање Министарства финансија Краљевине Југославије, данас Владе Србије, палату Министарства шума и руда у којој се сада налази Министарство спољних послова, Архив Србије, зграду у Кнеза Милоша у којој је смештен Грчки културни центар, у истој улици доградио је објекат садашњег Министарства финансија. Потписао је ентеријере Дома Народне скупштине, Краљевског двора на Дедињу, цркве Ружице, његово дело је и пилон на Бранковом мосту… Ово је само део немерљиве заоставштине Николаја Петровича Краснова, руског архитекте који је оставио неизбрисив траг у изгледу Београда између два светска рата. У знак захвалности добиће споменик у парку Мањеж, а израдиће га руски вајар Сергеј Никитин, кога је јуче угостио градоначелник. Како преноси Беоинфо, откривање обележја биће у септембру на „Данима Москве у Београду”.

– Краснов нам је оставио неке од најлепших зграда које су заувек промениле изглед Београда. Коначно ћемо чувеном руском архитекти одати почаст, као што је он нама указао част својим делима – нагласио је јуче градоначелник Синиша Мали.

Ту идеју поздравља архитекта Александар Леко који годинама изучава Красновљево стваралаштво и нада се да ће рад руског вајара бити „бољи и озбиљнији од свих споменика који се у последње време постављају у Београду”.

– Разноврсни опус Краснова заслужује више од споменика. Његова заоставштина је огромна, сабрана у бројним музејима, библиотекама, архивима, приватним збиркама… Завређује темељно истраживање које би резултирало монографијом, филмом и великом изложбом. Реч је о најмање 15.000 листова које би требало прегледати: пројекте, преписке, грађевинске дневнике, фотографије и цртеже – наводи Леко.

За непуне две деценије колико је Краснов стварао код нас остаће упамћен и као архитекта који је оставио највише споменика културе. По доласку у Београд са Малте где је био у избеглиштву, Краснов је 1922. почео да ради у Министарству грађевине. Обишао је Србију, фотографисао њена здања, насликао аквареле српске сеоске традиционалне архитектуре, изучавао наше манастире…

– Препознат је као изузетан стваралац који је могао да одговори захтевима тада младе Краљевине Југославије, да пројектује објекте који ће показати величину и успех те државе. Био је свестран и није се бавио само архитектуром, већ и урбанизмом, ентеријером, дизајном, скицирао је орден југословенске круне, био церемонијал мајстор сахране краља Александра Првог Карађорђевића, творац је објеката меморијалне архитектуре попут спомен-костурнице на грчком острву Видо, последњег пристаништа бројних српских официра и војника Првог светског рата – набраја Леко.

Рођен у подмосковском селу Хоњатни 1864. године, а сахрањен на руској парцели Новог гробља 1939, Краснов ће у историји светске архитектуре остати овековечен и као главни архитекта Јалте где је саградио чувени дворац „Ливадија”, летњиковац цара Николаја Првог, после чега је постао „архитекта руског царског двора”. У „Ливадији” су Черчил, Стаљин и Рузвелт 1945. кројили послератни свет. Његову кримску каријеру окончала је Октобарска револуција. На позив Савеза руских инжењера и техничара дошао је у Краљевину СХС где је применио тридесетогодишње искуство и постао државни и дворски архитекта. По жељи краља Александра Карађорђевића реконструисао је Његошеву капелу на Ловћену, уредио унутрашњост опленачке цркве, на гробљу српских ратника, солунском Зејтинлику, са архитектом Васићем пројектовао је спомен-костурницу… Ауторски печат Краснов је оставио и у бројним градовима и варошицама Србије. Улицу у Београду још није добио.

Аутор: Д. Мучибабић

Извор: Политика

1 Response

  1. 15. априла 2016.

    […] Дворском архитекти – споменик у парку Мањеж […]

Оставите одговор