Да ли знате зашто се у називу Атељеа 212 налази баш овај број?

Са жељом да се направи позориште које ће на свом репертоару имати авангардне комаде у односу на остала позоришта у Београду, али и овог дела Европе, група уметника међу којима су били глумци, сликари, редитељи и писци основала је „Атеље 212“

miraФото: Атеље 212, Google Maps

У Београду, граду који је одувек био центар културе, боемског живота и уметничког духа на Балкану и овом делу Европе, започето је много револуционарних ствари. Тако је било и тог 12. новембра 1956. године. У режији легендарне Мире Траиловић, са глумачком поставком коју су чинили Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић одигран је “Фауст” прва представа на даскама позоришта које је и данас један од темеља културе Београда, Србије али и целог Балканског полуострва. Са жељом да се направи позориште које ће на свом репертоару имати авангардне комаде у односу на остала позоришта у Београду, али и овог дела Европе, група уметника међу којима су били глумци, сликари, редитељи и писци основала је “Атеље 212″.

Први руководиоци позоришта били су Радош Новаковић и Бојан Ступица. Помоћница управника, убрзо затим и прва директорка позоришта била је Мира Траиловић једна од оснивача овог културног здања по чијем је имену јануара 2014. године названа велика сцена овог позоришта.

Фото: Атеље 212

Иначе, Мира је заједно са Јованом Ћириловом основала и сада надалеко познати међународни позоришни фестивал БИТЕФ.

Позориште је почело да ради те 1956. године у адаптираној сали тадашње новинске куће “Борба”.

Занимљив је и сам назив позоришта коме је поред имена додат број 212. То је због тога зато што је у првобитној сали било свега 212 столица, па су његови оснивачи одлучили да коначан назив театра буде “Атеље 212″.

Јован Ћирилов, Фото: Танјуг/Данило Петернек

Крајем 1964. године, позориште се преселило у зграду коју је пројектовао Бојан Ступица, у тадашњој Улици Иве Лоле Рибара, данашњој Светогорској где се и дан-данас налази.

“Атеље 212″ познат је и по томе што је прво позориште у источној Европи у којем се играла представа “Чекајући Годоа” Семјуела Бекета 1956. године.

Фото: Танјуг

Затим су се ређале представе култних писаца као што су Жан Пол Сартр, Ежен Јонеско, Алфред Жари.

Овај театар откривао је и нове домаће писце и у њему су се играли комади Бране Црнчевића, Александра Поповића, Душана Ковачевића и многих других.

Једна од култних представа “Атељеа” била је “Коса” која је играна баш овде, пре поставки у многим светским позоришним центрима.

Кроз ово позориште, као стални његови чланови прошле су многе легенде српског и југословенског филма и позоришта. Међу њима су: Драган Николић, Милена Дравић, Рахела Ферари, Бора Тодоровић, Ружица Сокић, Властимир-Ђуза Стоиљковић, Мија Алексић, Сека Саблић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Мира Бањац и многи други…

Недавно су у размаку од свега двадесетак дана умрли Драган Николић и Маринко Маџгаљ глумци који су играли у овом позоришту и иза себе оставили низ значајних улога на даскама овог позоришта.

“Атеље 212″ и данас се сматра једним од најзначајнијих позоришта и једним од стубова културе наше државе. Позориште које 60 година својим посетиоцима на лицу мами осмех, а и по коју сузу захваљујући изванредним глумцима који на надреалан начин дочаравају позоришне комаде.

Фото: Телеграф

Позориште са суштином, како га је у једном интервјуу давних осамдесетих година описала Мира Траиловић, доносило је, доноси и даље авангардност једне епохе у којој постоји, у којој постојимо и ми, и заједно на јединствен начин прожимамо прошлост и будућност, глумци на даскама које живот значе, гледаоци и посетиоци са столица и балкона у дворани.

aутор: Саша Костић

Извор: Da li znate zašto se u nazivu Ateljea 212 nalazi BAŠ OVAJ BROJ? | Telegraf – Najnovije vesti

Оставите одговор