Лознички стари обичаји градње куће

У прошлости за онога ко хоће да гради кућу најважније је било да нађе срећно и „берићетно“ место. Зато, када се место пронађе, да би се проверила његова „берићетност“ остави се чаша с водом да преноћи. Ако у чашу упадне шта живо (мува, лептир, мрав или буба), онда може да се гради, а ако у чашу не упадне ништа, онда, човек ту ништа не гради јер по веровању тад у тој кући неће имати ничега.

Кућa Вукa Кaрaџићa у Тршићу

Када почне градња, а њу није ваљало почињати на „посан“ дан (среда, петак или празник) већ понедељком, јер с понедељка све ваља започети, зовне се моба да копа темељ. Када се темељ ископа, на сва четири ћошка стави се по зрно тамњана, зрно пшенице, по један кукуруз или зрно и „звекећа“ (метална) пара, да би по веровању кућа увек имала новца, хлеба, а тамјан чува кућу од вампира.

На првом ћошку који се сазида, и то са источне стране, коље се ован или овца чијом се крвљу натопе зидови започете зграде. Ово је врло стари обичај, јер приношење жртве чијом се крвљу прска зграда која се зида заменило је у прошлости жртвовање људи приликом зидања већих грађевина. Данас обичај приношења жртве при градњи, чији је циљ да се од грађана одстрани зли мађијски утицај и осигура срећа, среће се не само код сеоског него и градског становништва Рађевине.

За градњу не ваља користити вишак даске која је остала после прављења мртвачког сандука, а које је покојник себи још за живота наменио. Не ваља користити дрво у које је „тукао“ или ударао гром, нити га ложити у шпорету јер ће по веровању грам ударити у кућу.

Када се кућа сагради, онда се зове на „шљеме“. Ту родбина и комшије доносе част (печено прасе или јагње, погача, пита и ракија) и дар (кошуља, чарапе, пешкир, ћилим, данас сервиси, судови, постељина, кућни апарати и др.) Један део дара се даје мајстору, а други део и част домаћину.

Мајстор се попне на кров, закити „рогове“ стаблима (шаровкама) кукуруза. Стабла кукуруза се ставе заједно са кореном и плодом да би увек било хлеба у кући. Данас се између две шаровке завеже канап па на њега мајстор извеша свој дар. После свега овога мајстор с врха крова виче „Хвала, домаћине, који си се постарао — дар и част на шљеме донео. У ширину ширио, у висину висио, синове оженио, ћерке удавао, унучиће крштавао. Хвала, жив и здрав био па се веселио!“

У прошлости се у кућу пре икаквог покућства уносила ватра са старог огњишта, со и хлеб. Данас се у кућу најпре уноси сланик са сољу, хлеб а понегде и бокал с водом.

Аутор: Александар Ђурђев, Рађевина

Извор: Srbiju volimo

Повезани текстови:
Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу
Црногорско огњиште: на изворишту кућне и животне свјетлости
Како да декоришете кућу у словенском стилу
Kвадратура круга: Гора на камену
Собрашице – старе дрвене сенице за одмор

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.