Дуга путовања светог краља

Како је пре 200 година повратак ковчега с моштима Стефана Првовенчаног означио Васкрс Србије

 Манастир Жича, Фото Б.СубашићМанастир Жича, Фото Б.Субашић

Црни ковчег украшен орнаментима од седефа једна је од највећих драгоцености беле Студенице, мајке српских манастира. За монахе чуваре Немањине задужбине, то је заветни ковчег српске државе, јер су у њему у најтежим временима сачуване мошти Светог краља Стефана Првовенчаног.
Седам векова су Студеничани, у 18 сеоба, хиљадама километара носили чудотворни краљев кивот у рукама, ширећи предање да је он угаони камен од кога ће почети обнова Србије. Пре тачно два века дошло је до ерупције одушевљења када је свети краљ из избеглиштва у Аустрији враћен у Србију. Монах Герасим Ђорђевић, савременик и учесник српске револуције, оставио је сведочанство о томе да је повратак моштију првог крунисаног Немањића у народу тумачен као сигуран знак да ће Србија васкрснути. Снагу култа светог краља описује податак да је његов кивот путем од Београда до манастира Каленић пратио лично књаз Милош на челу поворке народа.

Овај велики догађај и поштовање Немањића скрајнуле су у 20. веку друге династије и идеологије које су стварале своје култове. Ипак, монаси Студеничани и предани научници сачували су чудесну причу о сеобама Светог краља.

– Да је тело Стефана Првовенчаног било предмет несумњивог поштовања, потврђује дуга историја његовог преноса руковођена бригом да се реликвије сачувају пред различитим опасностима – наводи др Даница Поповић. – Иако од средине 13. века вести о моштима постају ретке, несигурне и замагљене предањима, њихова повест може се реконструисати у основним етапама.

Стефана Првовенчаног, који је пред смрт постао монах Симон, његов брат Сава сахранио је у Студеници. После годину дана на гробу су почела да се дешавају чуда. Када је очувано тело Првовенчаног извађено из саркофага, проглашен је свецем и, уз велику церемонију, тело је пренето у Жичу. Свети краљ није дуго почивао у својој задужбини, изграђеној да буде српска архиепископија и крунидбени храм. Због упада Монгола, монаси први пут склањају мошти, чиме почиње њихово велико путовање.

– Оне су из Жиче вероватно враћене у Студеницу, а потом пренете у Сопоћане – наводи др Поповић. – После губитка државности, судбина светог краља била је непосредно условљена околностима српског опстајања у османској држави. Управо за то, метежно раздобље, доводи се у везу кључни тренутак њихове историје. После „јављања“ 1608. године, мошти су у Сопоћанима поново „откривене“ 1629. године, огласивши се уобичајеним знамењима светости. Српски патријарх и писац Пајсеј, који је лично присуствовао објављивању, заслужан је за коначно уобличење култа. Он је Стефану Првовенчаном саставио житије и службу, описавши га као народног вођу и борца против неверника, а пре свега као оличење славних времена немањићке државе.

Тако је Свети краљ четири века после смрти поново кренуо у рат. Турци, који су спалили мошти Светог Саве јер су српски устаници стављали његов лик на ратне заставе, добили су за противника новог светог Немањића. Османлије покушавају да се дочепају кивота светог краља и спале га, а заједно с њим и српске наде, али Студеничани вешто измичу. После изгубљеног аустро-турског рата, мошти 1686. преносе у манастир Црна Река, одакле их 1701. рашки митрополит враћа у Студеницу. После пораза аустријске војске и српских добровољаца у рату 1790, студеничани беже с моштима у манастир Војиловицу код Панчева, али се већ следеће године враћају с њима у манастир Рајиновац код Београда. Непознати монах Студеничанин тада оставља запис: „Године 1792. фебруара 5. опет вратише мошти Светог Првовенчаног краља Стефана у свети манастир Студеницу и поставише ћивот светога на место где је пређе стојао. И досад чини чудеса и даје исцељења онима који с вером долазе.“

– Култ светог краља стављен је у функцију националне идеје и величања некадашње „царевине“ – наводи др Даница Поповић. – Колико је далекосежна била ова тековина патријарха Пајсеја, показаће се у раздобљу обнове српске државности у 19. веку, када је култ Стефана Првовенчаног, са статусом државотворца, одиграо кључну улогу у актуелном владарском програму – како Карађорђевића, тако и Обреновића.

Стари кивот Стефана Првовенчаног у манастиру Студеница

Пут моштију светог краља у српској револуцији реконструисан је захваљујући протојереју др Александру Д. Средојевићу, који је истраживао личност епископа Герасима Ђорђевића, у време устанка монаха Студеничанина. После пораза устаника 1805. од надмоћнијих Османлија у долини Дежевске реке, он је био међу монасима чуварима светог краља. Гледајући у сузама како Турци пале Студеницу, они су мошти и ризницу Студенице пренели планинским стазама до Враћевшнице.

Од тог тренутка овај манастир постаје један од центара устаничке државе где Карађорђе и друге војводе често долазе да се поклоне моштима светог краља. Игром судбине, баш у Враћевшници је 1812, после склапања руско-турског мира у Свиштову, одржана скупштина на којој су Руси поручили Србима да више не очекују помоћ. Када су видели да Карађорђе и његове најближе војводе 1813. одлазе из Србије и пре битке с турском офанзивом, Студеничани преко Саве преносе кивот с моштима у манастир Фенек. Ускоро стиже и више од 85.000 избеглица из Србије које Аустријанци врбују да остану као поданици Хабзбуршког царства. Герасимовић бележи да је свети краљ тада засметао и бечкој Ратној канцеларији, која је наредила премештање кивота у удаљенији Беочин, јер су око њега и Студеничана почели да се окупљају „бунтовници“ жељни повратка у Србију и освете. Тада део монаха остаје на Фрушкој гори да чува кивот, а део се враћа у Србију да с Милошем и другим војводама у потаји припрема нови устанак.

Фреска Стефана Првовенчаног у Дечанима

СКРИВАН И У ВЕЛИКОМ РАТУ

После победоносног Другог српског устанка који је 1815. Србима донео признање права на самоуправу, књаз Милош није жалио утицај и новац да из Аустрије врати мошти Првовенчаног. Десетак дана после Божића 1816. његов кивот стиже у Каленић, где остаје до 1839, када је још једном обновљена Немањина Студеница. Свети краљ почивао је у миру до библијског збега српске војске и цивила 1915, кад су монаси студеничани сакрили његов кивот у пећинама Горњег Острога, одакле је 1919. враћен у Студеницу.

СТУДЕНИЧКИ ЗАВЕТ

СТУДЕНИЦА је после обнове крајем 19. века била најважнији српски манастир и просветни и државотворни центар. После тајног састанка с 12 кнезова, Хаџи-Рувим из Студенице 1803. шаље посланице с позивом на устанак широм Србије. Пропаст устанка, према легенди, најавило је 1813. чудно шкрипање кивота у Враћевшници. Враћање светог краља 1816. окупило је све кнезове, војводе и црквене достојанственике, јер је кивот Првовенчаног био заветни ковчег српског државотворног мита.

Извор: Дуга путовања светог краља | Репортаже | Novosti.rs

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: