Дрво-запис: Свето место у српским селима

У сваком селу постоји једно посебно дрво које представља светилиште. То је дрво-запис. Оно је понело тај назив, јер је у њему био урезан крст и било је освештано.

Дрво-запис се најчешће налазило у центру села и било је главно место за окупљања. Његова улога је посебно била наглашена у време одржавања сеоских слава. Тада би се људи око дрвета скупљали као у цркви.Славље сеоске славе, заветине, почињало је окупљањем око записа, где је свештеник заједно са сељанима читао молитву.
Том приликом би се опет урезивао крст (на западној страни дрвета, тако да онај који стоји наспрам њега може да гледа према истоку, као према олтару у цркви) на месту где је од давнина стајао, затим би се обишло три пута око дрвета, након чега се дрво поливало вином.

Након обављене “литургије” око дрвета, оно би се даривало цвећем и плодовима, а славска литија би кренула око села. У току литије изговарале су се молитве за заштиту села од болести и несреће, молитве за кишу и обустављање других непогода које могу угрозити живот и рад сељака.

По завршетку литије, сељани би се враћали у село, где се славље настављало гозбом и весељем.Трпезари, направљени од неког камена или дрвета, често су се налазили у близини записа. На њима су најчешће остављани дарови. Дешавало се и да простор око дрвета буде ограђиван оградом или другачије портом. Поред трпезара подизане су и једноставне грађевине, које нису имале зидове, већ само кров, испод којих се обедовало у време сеоских слава.

После Другог светског рата прослављање сеоске славе поред записа у неким селима је било забрањено, тако да се цео ритуал премештао у двориште цркве. Међутим, веровање да ће свако ко оскрнави дрво-запис бити кажњен и да га чека велико зло и даље је веома присутно у Србији.

Колико је дрво запис поштован у Србији говори и то да се у источној Србији не дира чак ни кора која је отпала са дрвета. У једном селу код Зајечара забележен је случај да дрво које се срушило и пало на пут није померано зато што је “запис”. Сељани из тог места су чак изградили нови пут, да свето дрво не би померали.

Сем у религијском смислу, свето дрво имало је значаја и у друштвеном животу сељана. Ту су се некада обављала суђења, пошто на том месту човек није смео да лаже. Око записа су се одржавали и зборови мештана на којима се одлучивало о важним стварима.

Извор: Vestinet, Kurir

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: