21. март – Веснин дан

VESNA

„Богиња, која би се са неком сигурношћу могла ставити у пантеон словенских богова и богиња, јесте Весна. Весна је богиња која представља ведро годишње доба, а ово својство њезино даје и објашњава нам и само њено име. Етимологију имена богиње Весне даје нам Крек на тај начин, што име њезино доводи у везу са староиндијском речју – вас – што значи бити јасан, светао, светлост. Весна тј. „светло или годишње доба, које доноси светлост (ведрину),“ може се упоредити и са ст. инд. – Vasanta – које у авести гласи: vanri; у ст. перс: vahara; у новоперс: bahar; у грчком йар; у лат: ver место verer, veser пролеће; у ст. норд: vbr, у лит: vasarа што значи лето. Називи пролећа код разних народа и у разним језицима налазе своје јединство у корену: – vas. – Према свему овоме, изгледа да је Весна била богиња пролећа.“
Васиљев, С. Словенска митологија. Београд: Србобран, 1928.

Весна је код Словена богиња која најављује пролеће, повезивана је са младошћу и буђењем природе. Пролеће је почињало после пролећне равнодневнице, када дан први пут у току године постаје дужи од ноћи. Ове године је то 21. дерикоже (марта).

Весна је најављивала долазак пролећа и топлијих дана – она је весник пролећа. Сам назив ове богиње на многим словенским језицима значи „пролеће“: на руском и украјинском „весна“ , на пољском је „wiosny“, на белоруском „вясна“… Богиња Весна била је омиљена у народу јер је смењивала владавину зиме и смрти, односно Моране. Морана је владала зимом периодом који су Словени повезивали са смрћу. Зима је у то време била обележена недостатком хране, разним болестима које проузрокује хладноћа, самим тим стопа смртности тада је била највећа. Весна доноси зелена поља, цветање, пријатно време, погодније за живот и рад. Овим променама у природи Весна доноси радост у домове Словена. Пролеће су Словени славили управо из разлога што побеђује зиму и представља најаву за летње доба. Како је пролеће у народу симболизовало почетак лепог доба, кад природа цвета, буди се, поново рађа и живот се обнавља, тако и Весну видимо као богињу младости и лепоте.

На Веснин дан, као и на Јарилов, формиране су поворке девојака или деце које су изводиле обредне игре, певајући песме за плодност, здравље и напредак, намењене укућанима чије куће би обилазиле. Пошто је дан после равнодневнице био сматран почетком пролећа, а самим тим и летњег периода, поворке су називане „летничари“. О томе нам сведочи „Српски митолошки речник“:
„Деца у поворци називају се летничари, летничарке. Они успут скупљају треске (обично сухо храстово грање), па када уђу у кућу, пошто честитају срећан летник за много година здраво и весело, баце треске на ватру и благосиљају: да се рађају мушка деца и телад, женска јагњад, итд. Домаћица их дарује лешницима, орасима и медом који је тога дана извађен из кошнице. Пази се да у кућу прво уђе мушко дете ако се кући желе мушка деца, или женско дете ако су кући потребна женска деца. Учесници гледају да тога дана спазе птицу, да би били лаки као птица, али и да имају новаца у џепу, да би се множили, зарађивали. О летнику се у кућу уноси дренова гранчица, са које свако чељаде узме пупољак и прогута као причест. Пази се на првог посетиоца овога дана, од кога зависи домаћа срећа у новој години. На дан летника бирао се или потврђивао сеоски старешина.“

У време око Весниног празника почиње и „врбопуц“ период када се јављају пупољци на врбама и, како се у народу верује, јача полни нагон код жена. Чим сване дан, младићи и девојке (који су били целу ноћ будни прослављајући Младенце) одлазили су и брали гранчице врбе којима су се китили али и међусобно шибали говорећи:
„Да си здрав/а као дрен, да си брз/а као јелен, да се угојиш као свиња и да растеш као врба!“
Врба је уопште коришћена као биљка напретка, те су се тако гранчицама врбе шибали и јагањци и опасивале посуде са млеком да млеко брже „нарасте“.
Врба је и место где се окупљају водене виле русалке, што је такође у вези са поворкама девојака (касније називаним лазарице, краљице итд.) које су можда некада симболично представљале баш те виле. На местима поред воде где расту врбе била су обављана и ритуална купања на Младенце пре изласка сунца и пре брања гранчица. Јасно је да постоји повезаност врбе и женских божанстава (на првом месту Весне) као и повезаност са женама уопште. Познато нам је да су се жене опасивале врбиним гранчицама верујући да ће то побољшати њихово здравље.

Један од сачуваних обичаја широм словенског поднебља је и фарбање и шарање јаја у пролеће, обично у црвену боју. Јаје је симболизовало Сунце, ватру и топлину, коју је Весна доносила својим доласком. Постоје веровања да се бојење јаја обављало некада баш на Веснин дан.
Од Весниног дана па до Биљног петка не бере се цвеће јер постоји веровање да се у то време душе умрлих могу налазити у цветовима.

Почетак пролећа уједно је и почетак периода којим влада бог Јарило. Период овог старословенског бога почиње Весниним даном 21.3., а завршава се 23.4. на Јарилов дан. Код Пољака долазак пролећа обележавао се празником Jare Gody (назив добијен по богу Јарилу) у којем видимо велике са нашим ранопролећним празницима као и са сличним празницима код других словенских народа (Масленица, Осватина, Младенци, Врбица…)

Спомен на обичаје посвећене богињи Весни делимично су сачували хришћански празници: Ускрс, Врбица, Цвети и Младенци.

Аутор текста: УРС „Старославци“, извор: СТАРОСЛАВЦИ – РОДОВЕРЈЕ, РОДНОВЕРЈЕ, RODOVERJE, RODNOVERJE…

Оставите одговор