​Откривенa тaјнa римског бетонa – Ево кaко су грaђенa здaњa којa стоје 2.000 годинa

Древни Римљани подизали су неке од најспектакуларнијих грађевина на свету које након 2.000 година Сунца, кише, соли и снега и даље стоје. Тајна је у рецепту римског бетона. Рецепт за бетон који су правили стари Римљани представља један од највећих достигнућа у историји архитектуре. Неке римске грађевине толико су спектакуларне по својој конструкцији и лепоти, да се многи чак ни данас не би усудили да понове нешто слично. Ипак, сада смо захваљујући науци бар ближи разумевању револуционарног римског бетона од којег су ова импозантна здања прављена.

Унутрашњост куполе римског Пантеона, Фото: Pixabay

Римски бетон састојао се из креча, вулканског песка и вулканских стена. Древни Римљани подизали су неке од најспектакуларнијих грађевина на свету које и након 2.000 година Сунца, кише, соли и снега и даље стоје.

Старија истраживања су већ показала да је римску бетон далеко супериорнији од модерног који је прављен да траје око 120 година. Оно што је раније такође било познато јесте да је вулкански песак чинио римски бетон тако издржљивим, али сада, научници су открили тачан рецепт и одговор на тајну трајности овог материјала.

Истраживачи су користили рецепт који је записао чувени римски архитекта Витрувије. Шест месеци, научници су проучавали ову смесу под микроскопом да би открили како се густ материјал групише током староримског процеса.

Тајна лежи у кристалима који се формирају при спајању вулканског песка са кречњаком и тако спречавају стварање и ширење пукотина и појаву слабих тачака.

Римски бетон, Фото: Wikipedia

Римски бетон, осим тога, показао се и као бољи за животну средину јер се меша на 900 уместо на 1.450 степени целзијуса, колико је потребно модерном бетону. Загревање 19 милијарди тона цемента годишње одговорно је за чак 7 одсто угљендиоксида у атмосфери.

Како се Рим налази између две вулканске области – Монте Сабатини на северу и Албанска брда на југу – до времена Октавијана Августа Цезара, градитељи су открили да вулкански пепео са Албанских брда доприноси издржљивости грађевина. Од тренутка када је Август стандардизовао рецепт за бетон са овим типом вулканског пепела и песка, све одважније и одважније грађевине ницале су широм царства.

Римски Пантеон је најинспиративнији пример градитељства највећег античког народа али и њихове генијалне употребе бетона. Здање је изграђено по наруџбини Маркуса Агрипе, а купола ове зграде послужила је као узор небројеним грађевинама којима се човечанство данас диви.

Извор: Newsweek

Оставите одговор