Словенска култура кроз историју – Трибина у Установи културе Паилула

У четвртак 28. јануара 2016. у 19 и 30 часова у Установи културе Палилула (Центар за културу Влада Дивљан) у Београду одржано је вече о српској и словенској култури и традицији од Лепенског Вира, Винче и Старчева до данашњих дана.

Одржана трибина: Учествовали су Весна Пешић, уредник и оснивач издавачке куће „Пешић и синови“, Небојша Јеремић, председник удружења родноверних Србије „Старославци“, Далибор Дрекић, председник Удружења Расен, Иван Вукадиновић, председник скупштине Удружења Евроазијски пут и Весна Какашевски, уредник часописа „Слава! и председник Удружења „Евроазијски пут“.

Шта подразумевамо под „словенском културом“? Ко смо заправо ми, одакле смо, и у складу са тим, куда идемо? О старости наше културе, словенској духовности и словенском идентитету, као и начину да своју Традицију сачувамо у модерном времену…

Трибину је отворио Далибор Дрекић из удружења „Расен“, уједно и организатор догађаја.

Весна Пешић је говорила о времену најстаријих култура, Винче, Лепенског Вира и Старчева

Весна Пешић се бавила најстаријом цивилизацијом Европе – винчанском.  Данашњи Словени повезани су са некадашњим Винчанима крвним везама, или, говорећи језиком модерне науке, генетиком. Да су Винчани заиста имали исти ген као и данањи Словени показао је Анатолиј Кљосов, на чије резултате истраживања се осврнула и Весна Какашевски. Весна Пешић говорила је и о покушају да се наша култура омаловажи и лажно представи, против чега се треба борити пружањем правих информација. Осим што издаје књиге везане за живот и духовност Старих Словена, њена издавачка кућа издаје и преводе значајних дела индо-европске културне баштине, коју су стварали и словенски народи. У оквиру издавачке делатности ове куће покренута је и библиотека која се бави инфо-ратом.

Небојша Јеремић представио је словенску културу и традицију прехришћанског времена

Његово излагање тицало се вере наших предака и богова које су поштовали. Споменуо је реконструкције обичаја који су некад вршени, а које „Старославци“ данас обнављају. Ово је један од начина да се сачува наша, словенска култура и нематеријално наслеђе наших предака. 

Далибор Дрекић говорио је о Светосављу и распрострањености култа Светог Саве у народу кроз векове

Далибор Дрекић наставио је где је стао Јеремић и бавио се словенском културом након прихватања хришћанства. У центру његовог излагања био је свети Сава који је изузетно важан за српску духовност. Осим што је говорио о животу и делима Растка Немањића, Дрекић је навео и функције које је св. Сава наследио од словенског бога и родоначелника Срба, Дажбога.

Иван Вукадиновић осврнуо се на значај ширег евроазијског контекста за словенске народа

Иван Вукадиновић причао је о духовним аспектима словенске културе, гледано из угла евроазијског светоназора. Духовност нуди одговоре на „вечна питања“: ко смо, одакле смо, куда идемо. У складу са традиционалистичком мишљу, први облик религије представљали су обреди које су изводили главари племена, који су били виђени као мост између овог и вишег света. Није било речи о посебним одликама словенског идентитета, али је указано да Дугинов став како је идентитет датост, те је на тај начин обавезан за онога ко не жели да буде тиква без корена. Словенска духовност (прехришћанска и хришћанска) описана је као духовност северног умереног појаса, са митологијом лепшом него што је имају суседи. Описан је поглед на духовност првих евроазијаца, пре свега њихов однос према православљу. Било је речи и о Шпенглеровом виђењу словенске (руске) културе и саборности као првом и непосредном облику демократије код наших старих, и околних народа.

Весна Какашевски говорила је о неопходности и начинима очувања културе и традиције данас.

Трибину је затворила Весна Какашевски, такође члан „Евроазијског пута“. Она је скренула пажњу на то да је словенска култура, као и свака друга култура, угрожена у времену глобализације, која тежи да све културе стави у један калуп. Ту „квази-културу“ која је још увек у повоју, она је упоредила са Франкештајном, створењем састављеним из више различитих делова, које нема своје порекло ни своју животну силу. Да би се наша култура одржала, морамо користити нове медије али и средства модерне уметности, сматра Какашевски. Једно од тих средстава представила је и на овој трибини – родноверни часопис „Славу“  чији је уредник.

Модератор трибине: Далибор Дрекић

Организатори трибине Словенска култура кроз историју била су Удружења Расен и Евроазијски пут.

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.