Читање уназад у античкој Грчкој

image005У античкој Грчкој је постављање и решавање разних врста загонетки сматрано потврдом високог образовања, а појединци вични загонетању и одгонетању имали су углед и високи друштвени статус.

Хомер је наводно умро од беса зато што није успео да реши загонетку једног рибара с острва Иос: „Шта смо ухватили, то смо пустили; шта нисмо могли да ухватимо, то смо задржали“ (одговор: буве).

Неке од најстаријих примера двосмерног писања налазимо у античкој Грчкој, где се као први писци палиндрома наводе припадници Александријске школе, песник Сотад Маронејац (3. век п. н. е.), пореклом из трачке Маронеје и његови следбеници „Сотадисти“.

Користећи у текстовима разне технике употребе речи, они су помоћу опсцених пародија и сатиричних поема смело и агресивно нападали македонског краља Египта Птомолеја II Филаделфа (309–246 п. н. е.) и његове следбенике.
142Сотад је стварао стихове у форми дволичног палиндрома, чије обрнуто читање даје другачије значење. Због тога се „палиндром“ понекад назива „сотадик“, ова врста стихова назива се „сотадички стихови“, а варијанта јонског тетраметра којом је писао назива се „сотадејон“.
image009Сотад је писао на јонском дијалекту, пре свега, сатиричне, погрдне и еротски обојене љубавне песме зване „Флиакес“ или „Кинаидои“, које су биле рецитоване уз пратњу мимичког плеса. У песмама је исмевао ликове из грчке митологије, попут оних из Хомерове Илијаде. Сличан стил користио је пре Сотада песник Пирес из Милета.
Према Плутарховим речима, превелика слобода којом се изражавао донела је Сотаду велике невоље. Поводом венчања фараона Птоломеја са сопственом сестром Арсиноом (Αρσινόη) написао је погрдне и клеветничке стихове, због чега је био ухваћен и затворен у тамницу.
Сматра се да од Сотада потиче израз „Забадаш своју оштрицу у грешну рупу!“, употребљен у Плутарховом делу „Образовање деце“ („De educatione puerorum“, 14).
Плутарх наводи да је Сотад у затвору остао веома дуго, али према грчком реторичару и граматичару Атенеју Наукратити (2. век), Сотад је убрзо потом побегао из Александрије на острво Каунус. Фараон је у потеру за њим послао свог адмирала Патрокла, који га је недуго затим ухватио и у оловном ковчегу бацио у море.
Сотад је имао много имитатора међу грчким и латинским песницима међу којима су и Ксенарх, Александар Етолијанац, Квинтус Еније, Луције Ације, а чак је извесни грчки свештеник Арије оптужен од стране Атанасија да је писао песме у „сотадичком стилу“.
143На жалост, до данас је сачувано само неколико редова оригиналних Сотадових текстова. Наводи стихова садржани у „Антологији моралних израза“ („εκλογών αποφθεγμάτων υποθηκών“) које је стоички филозоф Јоан Стобеј (5. век) наводио из грчких трагедија сматрају се непоузданим.
Два кратка прегледа стихова нађена су у Квинтилијановим текстовима, а Еније је превео неколико песама ове врсте и укључио их у своју књигу сатира под именом „Сота“. Атенеј помиње коментаре о Сотадовом раду од стране његовог сина Аполонија и Каристија из Пергама, Забележено је да је Сотад намеравао да препева и целу Илијаду у форми палиндромног стиха.

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: