Богојављење, поема Матије Бећковића


Богојављење“ је поема Матије Бећковића која је први пут објављена 1985. године. Преведена је 1999. године на енглески језик и објављена у Торонту.
Матија Бећковић

Матија Бећковић; фото: Јутјуб принтскрин

Богојављење

Бог је оно што људи нијесу,
он је људска мана или врлина,
слика нашег мјеста испод неба.
оно што ми о себи не знамо,
она права истина о нама,
чоек јој само име дао.
ђе се памет највиша заглави
– ту почиње бог и сновиђење.
ко зна више, и бог му је даље,
али ко зна мало или ништа,
њему свако и бог може бити.
шта зна чоек кад знати не може –
ум је људска мука јер га има
а не може ништа доказати!

Матија Бећковић

Рођен је 29. новембра 1939. године у Сенти. Основну школу завршио у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Отац Матијин, Вук Бећковић је био официр војске Краљевине Југославије, 1944. године придружује се четницима и исте године гине у Словенији. Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност.

Прву песму је штампао као гимназијалац 1957. у „Младој култури”. Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога”, а потом монодраме „Рече ми један чоек” и „Не знаш ти њих”.

У Загребачком театру „ИТД”, „Казалишту младих”, „Јазавцу”, „Театру ММ”, Српском народном позоришту, „Клубу М”, изведене су позоришне представе по Бећковићевим текстовима. У Савременом позоришту у Београду изведена је 1970/71. комедија „Београд некад и сад”, са истоименим комедијама Стерије и Нушића.

Бећковић је написао две телевизијске драме и две једночинке за дјецу које је

Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. године. Адаптирао је (са Бориславом Михајловићем Михизом) „Горски вијенац”, а представа је изведена на сцени Народног позоришта у Београду. Драмска поема „Че – трагедија која траје” (са Душаном Радовићем) преведена је на њемачки језик (Che-tragodije, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Che: Permanent tragedy, New York 1970). Записи из књиге „О међувремену” преведени су на енглески под називом „Random Targets” 1970. године.

За своје песништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу итд. За поему „Ћераћемо се још” добио је награде Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић. За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра. Од 2009. године је Председник Фонда Слободан Јовановић у Београду.

Поеме и песме Матије Бећковића у протеклих 50 година доживеле су 200 издања. За своје песништво Бећковић је добио бројне награде и признања.

Приредио: Далибор Дрекић

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.