Како се обогатити на рачун банкара

Спопао ме скоро један банкар са понудама кредита, осигурања и других чуда. Убеђивао ме је да новцем из његове банке могу да побољшам свој живот и добро профитирам од посла којим се бавим.

Пошто никако другачије нисам могао да га се решим, почео сам да му причам о уметности и животу. Слушао ме је таман толико колико му пословна етика налаже, а онда се унервозио и просуо чувену банкарску мудрост: „Могао бих ја вас још дуго да слушам, али мени је време новац.“.

Притом је, наравно, погледао на сат да нам обојици потврди своју животну истину. Погледао сам и ја на његов сат, тек да видим то монетарно време. И имао сам шта да видим…

Време на његовом сату не тече, него расте, бројке не откуцавају минуте, него граме. А поврх свега ме је запрепастило то што оно не откуцава овде са њим, него у безбедном трезору његове банке.

На тренутак сам се осетио као ситни лопов који човеку краде његове драгоцености, али је убрзо прорадио инат.

А шта је са мојим временом, упитао сам. Ви сте изгубили неки грам, а ја минуте проведене са људима и речима.

Него, вратите се ви у свој трезор и добро се урадите са пар грама камате неког несрећника. Ја сам се навукао на људе и речи па ћу тако и овога јутра да се урадим неким пријатним ћаскањем. А ако бог да осмеха и инспирације, доћи ће и до екстазе.

На растанку сам му се извинио због крађе и понудио да му надокнадим тих неколико грама. Није хтео да ми каже колико дуго смо седели, а ја нисам знао, зато што не носим сат.

Захвалио сам му се на надахнућу за ову малу причу о животима и вратио се назад у своје време.

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: