Иван Клајн: Ћирилица ће постати архаично писмо

Нашег саговорника не изненађују последњи подаци, јер он напомиње да је процес „одумирања“ ћирилице почео још 1918.

Ћирилица

– Била је заједничка држава, где се у већини користило латинично писмо. Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата. Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу. Она је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то – сматра Клајн. Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду писани ћирилицом.

– На приватну употребу писма се не може утицати. Али ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо – наглашава Клајн.

Иако су оба писма у званичној употреби, а школски уџбеници писани ћирилицом, средњошколци се ипак опредељују за латиницу, што нам потврђује и професорка српског језика и књижевности Катарина Ђурић Пешић.

– У школи је латиница у предности. Не може се забранити ученику да у својој свесци користи једно или друго писмо – оба су званична. Ћирилица је обавезна само при изради писменог задатка из српског, или ако поједини професор инсистира на ћирилици – а то су углавном „србисти“. Моје мишљење је да би ћирилица требало да буде више заступљена. Ђаци су образованији ако знају и једно и друго писмо – каже Ђурић Пешићева. Она додаје да није толико забрињавајући проблем заступљености латинице у друштву колико чињеница да се тиме нико озбиљно не бави.

Ћирилица

– Када буде стајало у закону да сваки јавни текст мора да буде написан ћирилично (од књижевних дела, преко часописа, до натписа на излозима продавница и слично), временом ће се и млади враћати ћирилици. Школа не може да се избори за ћирилицу ако је изван ње латиница на сваком кораку. Уџбеници су ћирилични, осим страних језика. Ипак, ђаци пишу како су навикли у основним школама – углавном латиницом – истиче наша саговорница.

Павле Ђокић, власник и директор „Опен соурса“, фирме која је спровела поменуто истраживање, каже за наш лист да су истраживачи и сами били изненађени превеликом употребом латинице, посебно у Београду.

– Ћирилицом се још једино више пише у региону источне и јужне Србије. У свим осталим регионима преовлађује латиница. Посебно је изражена њена „превласт“ у Београду. Овде латиницом чешће пише чак 61,6 одсто становништва. Колико технолошки напредак утиче на коришћење једног или другог писма можемо приметити ако посматрамо кориснике интернета. Чак 28,5 одсто њих користе више латиницу од ћирилице, док испитаници који нису на интернету дају предност ћирилици. Једноставно, у савременом свету комуникације без латинице се не може – истиче Ђокић. Наш саговорник каже да су испитаници на питање које писмо више користе углавном прво одговарали контрапитањем: „Мислите ли на тастатуру?“, што потврђује да са повећањем информатичке писмености расте и употреба латинице.

Млади више воле латиницу

Резултати показују и да млади много више користе латиницу него ћирилицу. Особе узраста од 20 до 29 година латиницу користе чак 47 одсто више него ћирилицу. Старије особе су окренуте ћирилици и скоро 60 одсто њих старости од 70 до 75 година користи ћирилицу као главно писмо.

Истраживање је спроведено на територији целе Србије. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, узраста од 12 до 75 година. Подједнака употреба оба писма бележи се у сеоским срединама, док је ћирилица, за нијансу, заступљенија у јужној и источној Србији.

Извор: „Данас“ аутор: Ж. Живановић

You may also like...

2 Responses

  1. Славољуб каже:

    Закључак би могао бити да су професори у основној и средњој школи нај одговорнији за овакво стање ствари, посебно србисти, јер не инсистирају на поштовању Устава код коришћења ћириличног писма. Наравно, држава није изузета од те одговорности.

    • dalibordr каже:

      Слажем се. Одсуство било какве бриге од стране институција. Ћирилица се одржава првенствено путем кућног васпитања и залагања појединаца. Да није тога, одавно би нестала. Као и много пута до сада, други обављају посао државе, а они који су плаћени да раде тај посао, млате празну сламу и пуне своје џепове великим платама низашта.

Оставите одговор

%d bloggers like this: