Тито и Тарантула – Кад падне мрак

Посматрам је како
ноћу шета
тако бела
Питајући се зашто
је то тако само кад падне мрак

У очима њеним
далека ватра
светли јарко
Питам се зашто
је то тако само кад падне мрак

Нађем се у њеној соби
Осетим грозницу своје пропасти
Пропадам пропадам
У земљу
Куцам на врата ђаволу

У зору
будим се да бих видео
да нема ње
А у поруци пише
Само кад падне мрак

Горим горим
у пламену
Сада знам њено
тајно име
Можеш срушити њен храм
али она ће се вратити
и поново владати

У мом срцу
у дубини, један мрачан део
усамљени
Жели њу и
чека да падне мрак

Приредио: Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: