Пронађен рукопис „Плаве гробнице“

Милутин Бојић, један од најзначајнијих песника српске модерне, написао је 1917. године стихове антологијске песме „Плава гробница“, која је постала химна и молитва славне српске епопеје у Првом светском рату. Рукопис те песме, за који се страховало да је изгубљен, изненада је пре два месеца угледао светлост дана у Библиотеци „Милутин Бојић“.

Милутин Бојић – Плава гробница

Рукопис „Плава гробница“ пронађен је приликом чишћења једног од сефова библиотеке, у којем је био похрањен у необележеној фасцикли.

С обзиром на то да је хартија била у „начетом“ стању, стручњаци Народне библиотеке Србије обавили су рестаурацију и тако заштитили ову јединствену грађу непроцењиве вредности.

У данима када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата, мало је оних којима прва асоцијација на ту епоху није први стих Бојићеве песме посвећене српским страдалницима заувек осталим на дну Јонског мора:

Стојте, галије царске!

Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим

у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Милутин Бојић рођен је у Београду 19. маја 1892. године у занатлијској породици (отац Јован био је обућар). У свет песништва ушао је већ у својој петнаестој години објављујући песме, кратке критике и студије у школским листовима, али и у „Дневном листу“ Јована Скерлића и Милана Грола. Бојић је био њихов најмлађи сарадник и није смео да се потписује својим именом док не положи матурски испит. Поред „Дневног листа“ писао је и за „Дело“, „Венац“, „Пијемонт“ и „Српски књижевни гласник“.

Осим кроз песме, Бојићев таленат синуо је и у драмској форми. У Народном позоришту је 10. октобра 1913. одигран његов комад у стиховима „Краљева јесен“, а непосредно за њим и драма „Госпођа Олга“, која се данас поново игра у режији Горчина Стојановића.

Milutin Boijc Portret

Милутин Бојић – портрет

Прва Бојићева песничка збирка објављена је у Београду почетком 1914, а садржавала је 48 песама. Наишла је на одличан пријем код читалаца и критике. По избијању рата, Бојић се са породицом сели у Ниш где 1915. објављује поему „Каин“ у три дела (рукопис може да се прочита у дигиталној бибилотеци), чији комплетан тираж је запленила и уништила бугарска војска.

Одступајући са српском војском, Бојић долази на Крф где наставља да ствара. Ту 1916. године настаје „Урошева женидба“, а песник неуморно пише сонете, песме. Круна тог стваралаштва је збирка „Песме бола и поноса“ , објављена у Солуну крајем јуна 1917. године. У тој збирци је и антологијска песма „Плава гробница“.

Међутим, то издање је највећим делом уништено у великом пожару који је захватио готово пола Солуна. Преостали су само они примерци које је Бојић лично поделио пријатељима. Један од тих примерака, са посветом песнику Јовану Дучићу, дигитализован је и објављен у оквиру странице посвећене Великом рату у дигиталној библиотеци Народне библиотеке Србије.

Бојић није дочекао крај рата пошто је преминуо у Солуну 8. новембра 1917. године. Првобитно је сахрањен на војничком гробљу на Зејтинлику да би 1922. његови посмртни остаци били пренети на београдско Ново гробље.

„Плава гробница“ је други пут објављена у Београду 1920. године у поновљеном издању збирке „Песме бола и поноса“, у којој је и дирљиви предговор Миодрага Ибровца.

Ово издање, као и све преостале књиге Милутина Бојића од данас (11. октобра 2014) могу да се пронађу на страницама дигиталне библиотеке „Милутин Бојић“.

www.milutinbojic.org.rs/ebiblioteka

Дигитализована грађа

Уз рукопис песме „Плава гробница“ дигитализовано је и објављено још неколико Бојићевих рукописа који се чувају у Библиотеци „Милутин Бојић“, а ускоро ће та збирка бити обогаћена и рукописима који се налазе у Народној библиотеци Србије.

Круна овог подухвата биће дигитализација Бојићевих рукописа које чува породица Бојић.

Најважнији део дигиталне библиотеке „Милутин Бојић“ чине дигитализовани рукописи, књиге Милутина Бојића, као и студије о његовом делу. Уз то, у дигиталној библиотеци су и завичајна збирка Палилуле (на чијој се територији налазе сви огранци Библиотеке „Милутин Бојић“), као и старе књиге.

Андрија Сагић | Библиотека „Милутин Бојић“

извор РТС

You may also like...

1 Response

  1. 11. фебруара 2015.

    […] прекоПронађен рукопис „Плаве гробнице“. […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: