Калабалак, шта је то?

Ова интересантна и спорна палиндромна реч на широка врата се вратила у српски говорни језик 1983. године захваљујући скопској групи Леб и Сол. Те године група је издала албум под називом „Калабалак“, са истоименом песмом на њему. И албум и песма били су апсолутни хит 1983. године на простору целе бивше Југославије.

Калабалак

Једна наизглед безазлена реч додатно је актуелизовала донекле већ познату тему палиндрома. У штампи су се појавили текстови о томе шта је палиндром и који су најпознатији изрази код нас. Од тада, до данас, тема је све актуелнија, посебно захваљујући широкој употреби интернета, где се на многим блоговима, форумима, страницама и групама може наићи на дискусије о палиндрому.

Реч калабалак се у речницима наводи као застарела и локална, а води порекло од турске речи kalabalik. Речници је дефинишу на следећи начин: 1. а. мноштво, множина, гомила, много (у прил. служби): голем ~, ~ људи. б. чланови породице, укућани, задруга. в. пратња, поворка. г. ствари које се носе на путовању, пртљаг. 2. гужва, метеж; неред. 3. животињска изнутрица, дроб.

Такође, реч се појављује у више примера из околине Лесковца и Власотинца (Горње Повласиње), затим у Торбеском и Горанском речнику.

 ЛЕБ И СОЛ – КАЛАБАЛАК

     Ми смо ти фино раштимовани
     свирка по ноћи, љубав у безвезни час
     пушимо крџу, пијемо ђубре
     увијек у зору сам по цијели дан
     Калабалак ми волимо
     хеј, калабалак
     И није важно, али испадне тако
     увијек наопако, увијек наврат-нанос
     и шта се ту може кад се заломи
     ђаво зна зашто а можда ни он
     Калабалак ми волимо
     хеј, калабалак
     Гледам да никог од паметних хуља
     не исправљам
     Чак иако ја нисам у праву
     ја нисам у криву
     И нико не зна и нико не слути
     тајну у срцу пјесниковом
     Беџ на срцу, куршлус у мозгу
     обуци што нађеш, али никако то
     ал увијек контра и када грешим
     то ми је кеиф, то ми је гушт
     Калабалак ми волимо
     хеј, калабалак
     Гледам да никог од паметних хуља
     не исправљам
     Чак иако ја нисам у праву
     ја нисам у криву
     И нико не зна и нико не слути
     тајну у срцу пјесниковом

 

МАКЕДОНСКА НАРОДНА ПЕСМА „ТАЖНА КАЛИНКА СЕДЕШЕ

Тажна Калинка седеше,
сама себе си зборвеше:
– „Мили боже ти чудесен,
и јас сум била девојка“.

И јас сум била девојка
н’ овој бели свет лажовен.
Ме грееше јасно сонце,
од високо, од далеку.

Јас си имав верно либе
нег’ва мајка не ме сака.
Нег’ва мајка не ме сака
и мој татко не ме дава.

Јас си зедов бели ѓумој
бели ѓумој во рацете.
Си поминав кај Ивана,
видов голем калабалак.

Кога Иван ме здогледа,
си извади остро ноже.
Си извади остро ноже,
си забоди право в срце.

Си оставив бели ѓумој,
бели ѓумој на земјата.
Се наведнав над Ивана
видов, видов, крвој видов.

Та си зедов остро ноже,
остро ноже во рацете.
Си забодив својто срце,
мртва паднав до Ивана.

Мртва падна, проговара:
Бели свет нека разбери,
две срца кој што се љубат
и мртви ќе се прегрнат“.

Далибор Дрекић

Оставите одговор