Српски палиндром од 16 до 19 века

ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЗ 16. И 17. ВЕКА

Гаврило Тројичанин Врхобрезнички летопис Књига староставна 1650.

Крајем 16. и током 17. века у српској уметничкој књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки, односно скривалица.

Ова форма тајног писања имала је за свој центар Сарајево, а песници су поруке скривали на различите начине: помоћу бројева с гласовном вредношћу (Гаврило Тројичанин, 1633.), читањем уназад итд.

У збирци епиграма за коју се претпоставља да ју је написао Г. Тројичанин слова су распоређена у линије помоћу којих се формира одговарајућа слика, и тако графичким приказом појачава смисао текста.

ПИСЦИ И ПЕСНИЦИ У ВРЕМЕНУ МАНИРИЗМА

Никола Грдинић, у делу „Формални маниризми“ (Народна књига, Београд, 2000.) наводи да су у доба од 16. до 17. века маниризма (од краја 18. до прве половине 19. века) многи српски писци (А. Андрић, Ј. Пачић, Ј. Суботић, Н. Боројевић…) писали разне врсте палиндромних загонетки, најчешће оне засноване на растављању речи на делове (војвода – вода/јов и сл.). Као плод великог значаја који се бароку посвећивао форми дела у српској књижевности се по први пут јављају песме у облику магичног квадрата.

САВА ТЕКЕЛИЈА: АУТОБИОГРАФИЈА

Приказујући различите начине употребе загонетки у српској књижевности Сава Текелија (1761–1842) у својој аутобиографији (Сава Текелија „Аутобиографија“, „Летопис Матице Српске“, 1876.) говори о обе врсте палиндрома – и симетричним и асиметричним, али и о обе подврсте – слоговном палиндрому и палиндрому речи или палинграму:

Сава Текелија

„…или се одберу речи онаке, од које кад се слогови као и гласови страг считавају, изађу друге речи, (анаграми): Сава Васа, као и бор и роб, сат и тас, чам и мач; / или се узму речи, које читане одостраг остају исте вас и спред (палиндроми) боб, кук, око, Ана, Ада, невен, ратар; / или се одостраг считавају само слогови, или речи у цело па има их у латинаца сложених по 14 речи и два стиха, з којима стоје сви гласови, писмена, страг считани у истом реду као и спред. Наши ђаци још нису засели, да начине и српску коју, те немам ни примера да наведем…“.

Дакле, Текелија је у српској књижевности наилазио на примере симетричних и асиметричних палиндромних израза и на примере слоговног палиндрома, али је примере палиндрома речи (палинграма) налазио само „код Латина“.

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: