Палиндром у Украјини

Најстарији и најпознатији назив за палиндром у Украјини је „словни/књижевни рак“ („рак лiтеральный“), а користи се и израз „рецидивуючий“.

Иван Величковски

Први палиндром на украјинском језику и прве дефиниције палиндромне форме написао је 1691. песник Иван Величковски (Іван Величковський, 1630 (1651) – 1701 (1726)), који је за ову форму рекао: „ак літеральний єсть вірш, которого літери, і вспак читаючися, той же текст виражають“ („Палиндром је стих чија се слова једнако читају и када се текст преокрене“).

Најдуже једноличне палиндромне речи у овом језику су „манекенам“ (манекенима), „м’яттям“ (гужвањима) и „унесену“ (унесену),

Најпознатији украјински палиндромни изрази:

„І що сало? Ласощі!“ („То је маст? Слатко!“) – Ірванець Олександр Васильович
„Де помити мопед?“ („Где прати скутер?“);
„Ерот i Всесвiт оре.“ („Ерос оре универзум.“) – А. Моисеенко
„Козак з казок.“ („Козак из бајки.“)
„Рис і сир.“ („Рижа и сир.“);
„Епос і нині сопе.“ („Епос и даље кија.“) – И. Лучук
„Кіт утік.“ („Мачка је побегла.“);

„О, гомін німого!“ („О, глас немога!“);

Писање палиндромних стихова на простору Украјине може да се прати од 17. века, али се као утемељивачи форме наводе новији песници Микола Мирошниченко („Око“), Анатолиј Мојсјенко („Віче мечів“ 1999.), Иван Лучук („Паліндромони“, „Епос і нині сопе“), Иван Јов („Періодична система слів“) и Владимир Лучук, који је 1977. са збирком „Чарівний глобус“ покренуо нови књижевни жанр под називом „рак літеральний“.

Палиндромон – 21 – Пављак Кошћ, 2005
 
І трава, ніч…
О-охи та ахи…
Луджені зорі,
Аромат лексидій,
Юль фото…
Флюїди скель,
та моря,
і роз…
… І не жду лиха,
А – тихо очі на варті. 

Литерарна група „Гераклит“ („Голiннi ентузiасти рака лiтерального“), која негује овај жанр, окупља преко 20 љевовских и кијевских књижевника међу којима су Александар Ирванец, Тарас Девђук, Иван Јов, Олег Будзеј, Микола Мирошниченко и Андреј Мудри.

Иван Лучук

Дело Ивана Лучука „Епос і нині сопе.“ из 1993. године је палиндромна поема од 3333 слова. Лучук, који се на украјинској књижевној сцени појавио осамдесетих година у склопу посебне авангардне песничке групе „ЛУГОСАД“, гостовао је 2007. на међународним београдским сусретима писаца. На украјински језик превео је дела многих српских писаца и песника, међу којима Васка Попе, Данила Киша и Милорада Павића, а приредио је и антологију српске поезије за децу. На украјински језик је преводио и палиндроме са пољског немачког и енглеског језика.
 
Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: