Палиндром у хрватској књижевности

У хрватској књижевности и енигматици се као први значајнији сакупљачи загонетки помињу фрањевци Ерик Павић и фра Иван Јукић, а као први анаграмиста Павао Ритер Витезовић, који је своје радове објављивао на латинском језику.

М. Шантек: Загонетке, анаграм и палиндром

Првим великим модерним енигматом у Хрватској сматра се Мирослав Вукелић (1847.-1925. – анаграмски псеудоним: Вук Ћирил Месалов) који је направио око двадесет хиљада загонетки.

Мавро Шпицер (1862.-1936.), пионир хрватског есперантизма био је и велики стручњак на пољу енигматике. Његов „Лексикон за састављаче и одгонетаче загонетака“ из 1930. године садржи и објашњења осамнаест врста загонетки, међу којима су палиндром, преметаљка и магични квадрат.

Између осталих, загонетке су писали и значајни књижевници попут Крсте Франкопана, Паје Канижаја, Густава Крклеца, Ивана Горана Ковачића и других.

У другој половини двадесетог века у Хрватској се палиндромима интензивно бавио Мирослав Шантек, који је издао изврсну публикацију „Загонетке, анаграм и палиндром“ објављену 1975. године у издању бјеловарског енигматског удружења „Чвор“.

За ову тему такође је значајна књига З. Шкреба „Значење игре ријечима“ (Рад, ЈАЗУ, књ. 278, 1949.).

ПРИМЕРИ ХРВАТСКИХ ПАЛИНДРОМНИХ ИЗРАЗА
Иван уру нави.
Нави уру Иван.
Нема поп амен.
Аци пурица или Аци рупица.
И Јоб боји.
Имена амен нема а не ми (В. Спадони)
Иво пуру пови.
Иду љета, пате људи.
Кај сир има мирис јак!
Шути Титуш.

Хрватски песник, писац и преводилац Радован Ившић (1921-2009) објавио је 1982. године драму са палиндромним насловом „Aiaxaia (или моћи рећи)“.

У Загребу се почетком деведесетих година одржала дебата о међукултуралним утицајима између два дијалекта српскохрватског језика и палиндромном значењу као симболу тих утицаја. С једне стране је истицано да палиндром као форма са два наличја одговара појму утопијске лажне једнојезичности, а са друге да он у мултикултуралним миљеу може да симболише коегзистенцију и дијалог.

Заговорнице другог концепта, Дубравка Ораић-Толић и Дубравка Угрешић не прихватају идентичност двеју страна палиндрома и наглашавају да је главни узрок таквог схватања односа између српског и хрватског језика и културе стварање вештачког југословенског говора.

Палиндромска апокалипса

У закључцима скупа („Palindromon – revolutio“) иде се и даље, те се судбина српско-хрватског симетрјезика и културе доводи у везу са наговештајем апокалипсе, односно сугерише се културно и језичко одвајање и очишћење.

Почетком 1991. Д. Угрешић је написала приповетку „палиндромска завјера“ у којој се осврће на почетак грађанског рата у Југославији.

Пример песме састављене од палиндромних стихова налази се у књизи „Палиндромска апокалипса“ Дубравке Ораић Толић из 1996. године.

Тема поеме у пет певања је рат у Хрватској палиндромне 1991. године, у коме су зараћене стране приказане помоћу палиндромне супротности.

Дубравка О. Толић објавила је 1993. дело „Прича о палиндрому“ састављено из три целине: палиндромне поеме „Рим и мир/или/оно“ из 1981., есеја о објављеној поеми и фотографије бомбардовања Загреба из 1991.

Ауторка је, како наводи, ратно разарање Загреба предвидела у поеми „И висе сиви Исуси“ с почетка осамдесетих година.

Д. О. Толић се касније авангардним гестом одрекла своје поеме и идеје о палиндромном језику и изјавила да се стиди што ју је написала.

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: