Српске палиндромне речи

Захваљујући бројности продуктивних префикса и суфикса који у српском језику учествују у творби речи, разноликости граматичких облика променљивих речи и ортографским особинама, отворене су велике могућности за настанак нових палиндромних речи и израза. 
 
1. ФОНЕТСКИ И ОРТОГРАФСКИ УСЛОВИ

Колико је ортографија једног језика битна за употребу палиндрома показује пример три графеме у два, донедавно равноправна српска писма – ћирилици и латиници.

Реч је о једнографемским ћириличним словима „љ“, „њ“ и „џ“ која у латиници имају облик диграфа: „lj“, „nj“ и „dž“. На примерима именица „Ања“ („Anja“), „Аља“ („Alja“) и „аџа“ („adža“) уочава се да њихов одраз у огледалу даје идентичне графемске облике у ћирилици, док се у латиници они мењају у „Ajla“, „Ajna“ и „Ažda“

Довољно је само погледати однос графема и фонема унутар једног језика (нпр. диграфи „ph“, „th“, „sh“, „ch“ у енглеском језику) те увидети предности и недостатке који утичу на грађење палиндромног израза у том језику. 

Потоп

У два претходна века код многих европских народа долази до покушаја упрошћавања графије, тј. њеног свођења на адекватну употребну меру. Што због недостатка свести о потребама такве реформе, а што због конзервативног приступа језичком питању, многи су језици остали тек на покушају или делимичном решавању овог проблема.

Усвајањем Вуковог система знакова српски језик је успео да, елиминишући све сувишне знакове, изједначи однос изговорене и писане речи, односно да азбуку у потпуности прилагоди фонолошкој структури језика.

Након што је ова реформа учинила српски најсавршенијим индоевропским језиком на ортографско-фонетском плану, отворене су, поред осталога, и велике могућности за употребу палиндрома у различитим областима, а пре свега у књижевности.

2. ГРАМАТИЧКЕ ОСОБИНЕ

Не мали број непроменљивих речи у српском језику задовољава форму једноличног или дволичног палиндрома. Променљиве речи могу да се јаве у форми палиндрома у једном или више својих облика, што зависи од начина деклинације или конјугације.

3. ТВОРБА РЕЧИ

Начин творбе речи у српском језику – и оне префиксално-суфиксалне и творбе извођењем и творбе слагањем – погодује стварању мноштва палиндромних речи. На примеру грађења неких придева и глагола може се видети какав је значај творбе речи за настанак палиндрома:

а. префиксално-суфиксална творба:

Помоћу префиксаекс- [а. бивши; б. изван домена некога или нечега] и продуктивнног придевског суфикса-ски код великог броја придева добијамо палиндроме, као у: „експапске“ [које су се односиле на папе, експапински: ~ двор, ~ нунциј]; исто тако и „ексрадарске“,„екслукулске“ „ексаласке“ итд;

Префикс на- код облика трпног глаголског придева са суфиксом -ан је један од најплоднијих када је питању настанак палиндрома.

Поред забележених облика (набубан, надодан, накукан, наљуљан, напипан, напупан, насисан, натопотан, начучан, нашишан…) он пружа могућност за настанак нових код глагола попут: „бибати се“, „бобати“, „бубати“, „гегати“, „куцукати“, „нунати“, „разарати“, „џуџати“ итд.

префикс на- у примерима накрив, нажут, насив, нацрвен особину означену основним придевом чини слабијом или непотпуно израженом.

Када префикс над-(апстрактно значење супериорности, надмоћи, превазилажења) употребимо са трпним глаголским придевом глагола „коктати“ добијемо палиндром „наткоктан“ [1. надјачан у кокодакању, кокотању, какотању: 2. фиг. а. надјачан повишеним гласом. б. надјачан досадним и непријатним говором, надбрбљан].

Исти је случај и са глаголима „крктати“ (наткрктан), „паптати“ (натпаптан), „прптати“ (натпрптан), „хухтати“ (натхухтан) итд.

Када се префикс назови- (привидно, само у теорији, само на папиру) употреби са придевом „возан“ (слободан за пролаз возова) добије се занимљива реч „назовивозан“* (који је само привидно возан, слободан за пролаз возова: ~ колосек, ~ правац.)

На основу одречног префикса не- и граматичког наставка трпног глаголског придева -енкод глагола „добости“, „дободем“ свр. [а. победити, одолети у бодењу, надбости (о борби рогате марве, особито волова). б. фиг. изаћи на крај с неким или нечим, одолети, доакати; с муком, напором учинити нешто.] добијамо недободен. Исто тако од глагола „ражарити“ добијамо неражарен, од глагола „разарити“ неразарен, од глагола „дати“ недаден, од „жећи“ нежежен, од „роморити“ нероморен, од „ткати“ нечен, од „черечити“ нечеречен итд;

Интертропортретни: Који се налази унутар три портрета

префикс о- са придевима ублажава степен особине дате у основном придеву: овараво, ого, огрго; омањем, отежи, олака, отужан. Са глаголима овај префикс означава шире обухватање радње, тј њено деловање у потпуности: оајао*, оакао*, оахао*, оиљио*… („ајати“, „акати“, „ахати“, „иљити“).

Са суфиксом -овит(који означава количину или јачину нечега) и именицом „мотив“ добијамо придев „мотивовит“* (који има много мотива; који има јаке мотиве) који у дативу једнине мушког рода, у инструменталу једнине женског рода и у инструменталу једнине средњег рода даје палиндром „мотивовитом*“.

б. творба слагањем:

Када префикс високо- (дату особину приказује у великој мери, наглашено упадљиво, много) додамо придеву „сив“ добијемо нови описни придев високосив (који је у великој мери, наглашено сив, који је веома упадљиво сиве боје, много сив);

Слагањем два придева „наг“ и „поган“ добијамо нагопоган*(који када је наг, огољен има својство прљавог, нечистог; поквареног, опаког, рђавог; срамотног, гадног, ружног; бесног, горопадног; кривоверног, поганског).

Исто тако могу настати нови придеви начетотечан* (који има својства да је начет и да је у течном стању, који може да тече зато што је начет), нажутотужан* (1. који делује тужно попут чега нажутог, попут нажуте боје. 2. који је истовремено и нажут и тужан.) итд.

в. полусложенице:

„лагер-регал“* [регал (део намештаја) који служи као стовариште, складиште]…

4. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

Прилагођавање страних речи и израза доноси српском језику непресушан извор нових палиндрома, пре свега у топографији [„Aвонова“ (engl. Avon), „Рур“ м (нем. Ruhr) итд.], именима и презименима [„Кук“ (енгл. Coke, Cook), „Ласал“ (Lassalle) итд.], стручним терминима и осталим речима и изразима [„кик“ м (енгл. kick), „Тот“ м (енгл. Thoth), „тет – а – тет“ (фр. tête-à-tête) итд.].

Занимљива је судбина речи „дуд“, која је из арапског, посредством турског ушла у српски језик, а која је у арапском језику такође палиндром: تُوْت (tuut, консонанти t-w-t).

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: