Федерико Гарсија Лорка и читање уназад (Шпански палиндром)

Уобичајен назив палиндрома и у шпанском и у баскијском језику је „palíndromo“., али је у шпанском заступљен и назив „capicúa“ (палиндромни).

Најдуже палиндромаске речи у шпанском језику су:
reconocer“ (препознати), конјуговани глагол
sometemos“ (тврдимо),
arenera“ („кутија са песком“),
као и измишљена реч „soplapalpos“.

Салвадор Дали – Расправа о кумној форми

Најпознатији изрази у шпанском језику су:
Dábale arroz a la zorra el abad“ („Калуђер је лисици давао пиринач.“) и
Anita lava la tina.“ („Анита чисти каду.“) – који се учи у школама.

Многи садрже необична имена која су ту само због задовољавања строге форме.
Amor a Roma.“ („Љубав за Рим.“) (Луиз Мармиса);
No sap pas on.“ („Он не зна где.“);
Salta ese atlas!“. („Прескочи Атлас!“);
Se orar – raro es.“ („Могу да се молим – то је чудно.“);
Adán no cede con Eva, Yavé no cede con nada.“ („Адам није попустио Еви. Бог није попустио ничему.“);
Amigo, no gima.“ („Пријатељу, не јадикуј.“);
Amo la pacífica paloma.“ („Волим пацифичку голубицу.“);
Amor sodomita? A ti modos, Roma!“ („Содомијска љубав? Нико те не учи манирима, Риме!“);
Átale, demoníaco Caín, o me delata.“ („Вежи га, зли Каине, да ме не изда.“);
Es Adán, ya ve, yo soy Eva y nada sé.“ („То је Адам, сада знаш, ја сам Ева и не знам ништа.“);
Etna da luz azul a Dante.“ („Етна је Дантеу дала плаву светлост.“);
La ruta nos aportó otro paso natural.“ („Пут нас је усмерио на други природни пролаз.“);
Mal si le das la fe falsa del Islam.“ („Зао си ако си јој дао лажну веру Ислама.“);
O rey, o joyero.“ („Или краљ, или драгуљар.“);
O sacáis ropa por si acaso.“ („Или понеси нешто одеће, за сваки случај.“);
Sé verlas al revés.“ („Знам како да их видим натрашке.“);
S’és o no s’és.“ („Бити или не бити.“);
Somos o no somos.“ („Јесмо или нисмо.“);
Tramaran anar a Mart.“ („Планирали су да иду на Марс.“);
Yo hago yoga hoy.“. („Данас сам радио јогу.“) Фернандо Гриљо Абделнур (Fernando Grillo Abdelnour);
Yo soy.“ („Ја сам.“).

Црква Светог Јована Апостола и Јеванђелисте у Сантијанес де Правији

Камени напис (53×42 cm) на темељу цркве Светог Јована апостола и јеванђелисте (Iglesia de San Juan Apóstol y Evangelista) из осмог века у месту Сантијанес де Правија (Santianes de Pravia) у северној Шпанији представља комбинацију од 15 вертикалних и 19 хоризонталних линија (285 слова), са централним словом „S“. Решење квадрата исписаног у облику словног лавиринта је израз „Silo Princeps Fecit“ („Он је краљ Сило“) Овај камен нспирисао је Салвадора Далија да наслика „Расправу о кубној форми“ („Treatise on Cubic Form“).

„Silo Princeps Fecit“


T I C E F S P E C N C E P S F E C I T
I C E F S P E C N I N C E P S F E C I
C E F S P E C N I R I N C E P S F E C
E F S P E C N I R P R I N C E P S F E
F S P E C N I R P O P R I N C E P S F
S P E C N I R P O L O P R I N C E P S
P E C N I R P O L I L O P R I N C E P
E C N I R P O L I S I L O P R I N C E
P E C N I R P O L I L O P R I N C E P
S P E C N I R P O L O P R I N C E P S
F S P E C N I R P O P R I N C E P S F
E F S P E C N I R P R I N C E P S F E
C E F S P E C N I R I N C E P S F E C
I C E F S P E C N I N C E P S F E C I
T I C E F S P E C N C E P S F E C I T

Шпански композитор Виктор Карбајо (Víctor Carbajo) сакупио је 18.000 палиндрома, а венецуелански писац Дарио Ланцини (Dario Lancini) је 1975. године написао 140 страна дугачко полипалиндромно дело „Oir a Dario“.

Палиндромима се у Шпанији између осталих баве: уметник Франческ Капдевила (Francesc Capdevila, 1956), Хесус Љадо (Jesús Lladó), Тони Гиљамон (Toni Guillamon), Хозе Абија (José Abia), Хозе М. Албаижес (Jose M. Albaigès), Мигуелангел Зориља Лареа (Miguelángel Zorrilla Larrea), Силвија Тишавер (Sylvia Tichauer), Елади Ерил (Eladi Erill)…

ПЕСМА САСТАВЉЕНА ОД ШПАНСКИХ ПАЛИНДРОМНИХ ИЗРАЗА
AMO LA PALOMA

Amo la paloma.
Yo hago yoga hoy.
Anita lava la tina.
Dábale arroz a la zorra el abad
¡ Zorra, ya hay arroz !

ВОЛИМ ГОЛУБИЦУ

Волим голубицу.
Данас сам радио јогу.
Анита чисти каду.
Игуман је дао пиринач лисици.
Лисице, ми већ имамо пиринач!

Федерико Гарсија Лорка

Милоје М. Ракочевић у делу „Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“ (Стил, Београд, 2004.) наводи да је Шпански песник Федерико Гарсија Лорка (Federico García Lorca, 1898-1936) вршио додатно кодирање својих дела природним кодом и за то наводи пример две његове приповетке, „Самоубиство у Александрији“ и „Усековање Јованове главе“ (1971.). У првој приповеци код је представљен декадским системом природних бројева којима су „насловљене“ мање целине дела, и може да се разреши само читањем приповетке уназад. Лорка је целине насловио паровима бројева 13-22, 12-21, 11-20…, а у задњој целини дао је шифру усправно написаног низа бројева 987654321, помоћу које је могуће разумети смисао дела и његову филозофско-поетску поруку.

Другу приповетку Лорка је шифровао тако што је помоћу надигравања речима између Крститеља и црнаца нумерички створио слику троугла, а надигравањем обрнутим редоследом, слику троугла дату у одразу огледала. Писац затим скреће пажњу на одређене нумеричке законитости низа природних бројева, битне за разумевање приповетке.

Далибор Дрекић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: