Стари санскртски еп Киратарјунија о борби човека и бога

Санскрит је класични језик индијске цивилизације писан на Деванагари писму, који је и данас у употреби када су у питању поједине званичне функције. У поезији писаној санскритом могу се наћи слоговни (aksharas) паландроми () приличне сложености. који се у санскриту називају и „гатицитре“.

Слоговним палиндромом назива се истоветан резултат који се добија при обратном читању односно слушању слогова неке речи, израза или реченице. Пример таквог израза је француско име „Лаконик Никола“ („Laconique Nicolas“: la co ni que ni co la), а у српском језику то су изрази попут: „нема мане“, „сам нисам“, „дно је једно“ итд.

Два од шест махакавја или великих епских спевова класичног санскрита, „Киратарјунија“ и „Шишупала Вада“, издвајају се бројним примерима слоговног палиндрома и палиндромног магичног квадрата.

Киратарјунија (Sanskrit: „किरातार्जुनीय“ „од Арјуне и Кирате“) је санскритска кавја, епска песма од деветнаест певања која описује битку између Арјуне и бога Шиве, који је узео облик планинског ловца тзв. кирата..

Долазак Арјуне са војском небеских девица (apsaras) и музичара (gandharvas) (Kangra 1820.)

Написао ју је Бхарави у 5. или 6. веку, и то је једино његово познато дело. Киратарјунија је најцењенија песма писана на санскриту, позната по својој језгровитости, дубини и вербалној сложености. Приповедање је повремено загушено описима, сложеним метафорама и поређењима.

Двадесет и пета строфа петнаестог певања је пример форме стиха сарватобадра („савршен у свим смеровима“), магичног квадрата састављеног од слоговних палиндрома и акростихова. Свака његова линија (pada) је палиндром, а строфа остаје непромењена и када се чита вертикално према доле или према горе.

25. СТРОФА 15. ПЕВАЊА ПЕСМЕ „КИРАТАРЈУНИЈА“

СТИХОВИ:

देवाकानिनि कावादे
वाहिकास्वस्वकाहि वा ।
काकारेभभरे का का
निस्वभव्यव्यभस्वनि ॥

СЛОГОВНИ ПРИКАЗ: 

devākānini kāvāde
vāhikāsvasvakāhi vā ।
kākārebhabhare kā kā
nisvabhavyavyabhaasvani ॥

ПРЕВОД: „О човече који желиш рат! Ово је то бојиште које узбуђује чак и богове, где се битка не води речима. Овде се људи боре и дају своје животе не за себе, него за друге. Ово поље је преплављено гомилом полуделих слонова. Овде сви морају да се боре, и они који су жељни битке и они који нису.“

Епизода Киратарјуније, рељеф из Махабхарате, 12. век

Слично овој, и двадесет и трећа строфа истог петнаестог певања идентична је двадесет и другој строфи читаној унатраг, слог по слог.

Овакво мајсторско владање језиком показује да је лингвистичка наука у Индији и пре више стотина година била на веома високом степену развоја.

Далибор Дрекић

You may also like...

4 Responses

  1. Max каже:

    …svaka cast Gospodine Drekicu ovo sam prvi put u zivotu saznao da postoji zahvaljujuci vama… pre sam mislio da je sa ANA VOLI MILOVANA kraj…

    …verzija na Engleskom mislim da bi bila od koristi…

  2. Dalibor каже:

    Хвала господине Макс. Ово још није ни пет посто онога што ће се на блогу појавити. Недостатак превода су ми већ замерили поједини странци. Наредних месеци требало би да се појави и страница истог назива, на којој ће се објављивати двојезични прилози.

  3. Vockica каже:

    Vrlo interesantno. Dopada mi se Vas rad.

  4. Dalibor каже:

    Драго ми је због тога гђице Воћкице.
    Трудићу се да Вас не разочарам.

Оставите одговор

%d bloggers like this: