УДРУЖЕЊЕ РАСЕН И КЊИЖЕВНИ ПОКРЕТИ "САТИРАЊЕ" И "СВЕТ ПАЛИНДРОМА"

Петар Перуновић Перун – гуслар који је певао Пупину и Тесли

Народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун, из Пјешиваца, први на овим просторима снимио гусларску плочу. Био је учитељ, патриота и гуслар. Војевао у Балканским ратовима и у Првом светском Да није било публицисте Мирка Добричанина из Београда, ко зна да ли би име народног гуслара и учитеља Петра Перуновића Перуна...




Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лазе Костића

Прво двоименовање српског језика је извршио и `озваничио` филолог Ђурo Даничић у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“. Ђура Даничић, право презиме Поповић, име Ђорђе, рођен је у Новом Саду 1825. године, а умро у Загребу 1882; своје презиме је промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић,...




Герхард Геземан – Немац који је делио српску судбину

Чудна је била ојађена поворка која је у зиму 1915. године почела да се слива из Србије ка обалама Јадранског мора истачканог немачким подморницама и торпиљерима. Одрпана деца окачена о уморне мајке, боси војници, нацифране београдске љубавнице генерала, испошћени сељаци, аустријски заробљеници, руски добровољци, енглеске болничарке и један Немац који...




Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…

Фјодор Михаилович Достојевски (1821-1881) често је помињао Србе на страницама свога „Пишчевог дневника”, који је неколико година издавао и у коме је, углавном као публициста, износио своје погледе на свет и на актуелне догађаје. “Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим...




Шта значе четири оцила на грбу Србије

Четири слова „С“ су чест мотив у историји српске хералдике. Као и двоглави орао, преузета су из Византије, а на нашим просторима су га први на свом грбу носили Мрњавчевићи (краљ Вукашин, Угљеша, Марко Краљевић…). Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се...




“Ђидо“ Јанка Веселиновића – комад за играње и певање

На српским позоришним сценама у осамнаестом и деветнаестом вијеку јавио се специфичан жанр – комади са играњем и пјевањем. То су била театарска дјела у прози, праћена музичким тачкама. Ова музичко-драмска форма била је веома популарна, па се није могао замислити репертоар без те врсте музичког позоришта. Од комада с...




Како је пљачкан Народни музеј у Београду: Украли чак и јатаган Карађорђа!

Током Првог светског рата драгоцени експонати страдали од првих граната, а касније их пљачкала и аустроугарска војска “Био бих најсрећнији кад би се могло доказати да су аустроугарски и немачки археолози учинили све да се сачувају објекти несрећног Народног музеја у Београду, на који су при првом ноћном нападу пале...




Декларација о заједничком језику нова подвала Србима

Из Сарајева је потекла Декларација о заједничком језику. Покренута од стране филолога и интелектуалаца, ова иницијатива на први поглед делује као прича о царевом новом оделу. Нешто што је очигледно деценијама да на просторима од Купе до Тимока и од Суботице до Дубровника, велика већина народа говори једним језиком формулисано...




Немац пре Вука сакупио српске народне песме: Ерлангенски рукопис

Ерлангенски рукопис је најстарија сачувана збирка српске усмене књижевности која садржи 217 драгоцених народних песама. Овај рукопис је случајно пронађен у фиоци Универзитетеске библиотеке у Ерлангену (у Немачкој) 1913. године по чему је и добио назив ерлангенски. Прва особа која се бавила садржајем овог рукописа био је немачки слависта Герхард...




Мијатовке Станислава Биничког

Мијат Мијатовић (1887 – 1937), је чувени српски предратни певач популарне и народне музике. Имао је леп, лирски обојен глас, а с нарочитим смислом и осећајем певао је српске народне песме. По његовом је певању композитор Станислав Бинички забележио и обрадио за глас и клавир седам народних мелодија које је...